Grčko prebrojavanje

Tri prva pozitivna tromesečja 2014, upućuju da će godišnji privredni rast po rečima bankara Platona Monokrusosa „možda dostići i čitav jedan procenat i prevazići prethodno postavljeni cilj od 0,6 odsto, što znači da se vraća poverenje u ekonomiju“. Projekcije za 2015. idu i do 2,9 procenata ili nešto manje, „onoliko koliko može da odnese politička neizvesnost oko predsedničkih izbora“.

Zadovoljstvo je sasvim razumljivo, ali posle urušavanja privrede za čitavu jednu četvrtinu, nastalog od 2008. Eksperti su obazrivi, političari pažljivi kako da koriste priliku koja se ukazala, dok građani očekuju da tek osete olakšanje. Reakcije su više opreznost nego slavlje, zapaža Fajnenšel tajms.

U evropskom vrtlogu osiromašenja, najteže pogođena Atina, u najnovijoj statistici, beleži najviši ekonomski procentni skok među zemljama evrozone.

„Grčka se vraća u život“, izjavio je Adonis Samaras. U tekstu napisanom za dnevnik Katimerini premijer detaljnije i žustrije objašnjava buđenje i polet, naglašava potrebu za političkom i ekonomskom stabilnošću i obrušava se na predloge opozicije, koji „Grčku mogu da gurnu na ivicu bankrota ili napuštanja evrozone, što smo zamalo izbegli, a u drugom slučaju sprečili“. Protivnicima poručuje da je svaka njihova pomisao na otpisivanje dugova rizična taktika, koja može da ugrozi dosad ostvarene ciljeve“. Biračima smirenije obećava „potpuno okončanje godina bolnog izbavljenja, koje su delovale kao politički otrov i još brži korak u izlasku iz tunela“.

Radikalna, levičarska Siriza, ubojiti predvodnik opozicije, odmah uzvraća. Njen lider Aleksis Cipras odbacuje ružičaste slike i „baca rukavicu“ Samarasu tvrdnjom da je desno-leva administracija „nesposobna za pregovore sa poveriocima“. Predsednik vlade uveren je u drugačije stanje: nada se da je dijagnozom o okončanju recesije okrenuo novi list i da posle decembra dalji helenski kreditni programi neće biti pod potpunim patronatom i strogom kontrolom, pa će Grci sami uspevati da nađu zajmove na otvorenom tržištu.

Postojeći finansijski „pojas za spasavanje“ (EU, MMF i Evropska centralna banka) od 240 milijardi evra, istovremeno je i omča koja određuje ponašanje Atine, čiji javni dug dostiže skoro 175 nepodnošljivih procenata bruto nacionalnog proizvoda.

Dobrodošao finansijski predah, odmah podstiče domaći politički nemir. Siriza priziva prevremene izbore. Cipras poziva na „plovidbu uz vetar“, revolucionarnu promenu postojeće stroge evropske strategije i konačno „šišanje dugova poštenim i valjanim rešenjem, kako bi mogao da se vidi povratak socijalne kohezije i pravde“. Adonis Samaras želi da u ovom pogodnom trenutku utvrdi put za „olakšanje duga“ sa trojkom kreditora, da bi potom, po mišljenju premijera, „grčka ekonomija procvetala“. Agencija za procenu pouzdanosti država Mudi ispituje da li su novom statističkom slikom otklonjene sumnje da će Grčka biti u mogućnosti da sebe finansira bez pomoći međunarodnih spasilaca, pošto se njihova misija krajem godine okonča. Kako prenosi Rojters procena je: „Nismo sigurni da je njen ekonomski kredibilitet dovoljno obnovljen kako bi mogla da stane na sopstvene noge.“

Pred vladom, desno od centra Nove demokratije i Pasoka, partije levo od centra, kakva je koalicija od juna 2012. stranaka koje su se četrdeset godina smenjivale na vlasti, upravo je veliko iskušenje. Drugi mandat predsednika republika Karolosa Papuljusa završava su u martu dogodine i Ustav zahteva da za izbor novog šefa države glasa 180 poslanika (od 300). Samarasova Nova demokratija i Pasok kontrolišu 155 mesta, što teško zabrinjava njihovog kandidata, a kako ukazuju poznavaoci „time i manevrisanje između zahteva kreditora i političke cene daljih promena“. Opozicija je poručila da neće podržati izabranika koalicije, pa ako vladajuća strana ne osigura pomoć 23 nezavisna narodna predstavnika, biće parlamentarnih izbora u rano proleće, u martu 2015. To je cilj Sirize, ali ne i garancija za njenu kasniju sigurnu samostalnu vladu. Najnovije ispitivanje raspoloženja daje Sirizi prednost od pet procenata nad Novom demokratijom za poslanička mesta, ali i Samarasu nad Ciprasom od 12 poena za mesto premijera.

Ugledni kolumnista Nikos Konstadaras upozorava na potrebu, a to bi bila prava revolucija, da se savladaju decenijski kalupi mentaliteta i ponašanja, a „u dvostrukoj smo zamci – političkoj i ekonomskoj“. Politički računi izgledanju složeniji od finansijskih.