Grešnici i pokajnici

Pošto je dolazak potpredsednika SAD Džozefa Bajden u Jerusalim, u istom danu pratila objava plana Izraela da u četvrti Ramat Šlomo istočnog, arapskog dela grada podigne još 1.600 stanova za Jevreje, Obamina administracija je takvu dobrodošlicu nazvala uvredom. Državna sekretarka Hilari Klinton je kasnije 43 minuta telefonom pokušavala da popravi vladanje premijera Benjamina Netanjahua, upozoravajući da građevinske namere „šalju duboko negativan signal“ američko – izraelskim odnosima. Izraelski ambasador u Vašingtonu Mihael Oren je ocenio, a potom porekao („Flagrantno pogrešno sam citiran“), da se „odnosi sa Amerikom suočavaju sa najozbiljnijom krizom od 1975“. Tada je Henri Kisindžer tražio samo delimično povlačenje sa Sinaja, okupiranog u junskom ratu jevrejske države sa Egiptom 1967, kako bi otvorio stazu mira. Otrovne strele su letele na sve strane, sve do tvrdnje da je „u Sjedinjenim Državama predsednik – antisemita“. Kabinet premijera Netanjahua mora da se ogradi od takve pomisli, jer se radilo o izjavi rođenog brata supruge predsednika izraelske vlade.

Obe strane su se brzo „samodisciplinovale“. Među posmatračima, zajedljivi konstatuju „povratak zabijanju glava u pesak“. Pažljiviji razmatraju tragove. Robert Satlov iz vašingtonskog Instituta za Bliski istok zaključuje da će američko – izraelske razmirice ostaviti posledice: „Kriza među saveznicima je ozbiljna i realna, čak i ako jedni i drugi pokušavaju da je utišaju.“

Ako je doček potpredsednika Bajdena izveden kao amaterski diplomatski skeč, značajniju pažnju privuklo je prethodno otkriće „svete zemlje“ Dejvida Petreusa, zapovednika Centralne komande armije SAD. U Komitetu za oružane snage Senata general je – nadležnost su mu Irak i Avganistan – ocenio da „percepcija američkog favorizovanja Izraela podstiče antiamerička osećanja, što mu ne pomaže u poslu, a izlaže opasnosti živote američkih vojnika zbog nerešenog arapsko – izraelskog sukoba“.

Zaključak visokog oficira sigurno neće promeniti utvrđenu bliskoistočnu slagalicu ove i prethodnih administracija, ali potom dolazi pouka kojom je u Vašingtonu primljen Benjamin Netanjahu. Pre nego što je sleteo, formalno kao gost na zasedanju najmoćnije i najuticajnije proizraelske lobi grupe u SAD, dočekala ga je poruka Hilari Klinton: „Dužnost je Amerike da kaže istinu, kad je to potrebno. Izrael treba da ubrza korake da okonča sukob sa Palestincima, koji je pretnja dugoročnoj budućnost bezbedne i demokratske jevrejske države. Izrael se suočava sa teškim, ali neophodnim izborom oko mira na Bliskom istoku, pošto je status kvo sa Palestincima neodrživ. Postoji drugi put koji vodi sigurnosti i napretku za sve narode regiona.“

Tajm magazin, pitajući se šta da čini Amerika, razmatra tri pristupa. Jedan je filozofija ranije Bele kuće da ona ne može da želi mir više nego same zainteresovane strane, ali širi interesi SAD na Bliskom istoku ne mogu biti ostvareni bez trajnog rešenja izraelsko – palestinskog sukoba. Mogućnost je da Obama nastoji da privoli Jerusalim na ograničavanje rasta jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama, ali su i za to izgledi slabi, a samo potpuno zamrzavanje može da raspoloži Palestince za direktne pregovore.

Treća opcija pada u oči, formulom i legitimacijom autora. Izraelac, iskusni politički analitičar, jedan od najboljih znalaca političkog i ljudskog mentaliteta Bliskog istoka, Ehud Jari u novom broju časopisa Forin afers predlaže da se Izrael i Palestinska autonomna uprava nateraju na saglasnost o hitnom stvaranju privremene palestinske države na Zapadnoj obali, gde postoje sve potrebne institucije, a i rade „prihvatljivo dobro“. I sam Jari, uvaženi novinarski svedok Sadatovog i Beginovog puta sporazumevanja krajem sedamdesetih pita se da li je ovo moguće. Odmah i objašnjava: Palestinci će se suočiti sa protivljenjem Hamasa, koja upravlja Gazom, ali će biti izostavljen iz pogodbe; među Izraelcima, na noge će se dići konzervativci, koji će se suprotstaviti neizbežnom ukidanju jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Mnoga zapetljana pitanja, uključujući status Jerusalima, ostaće nerešena. Ali, sporazum o prelaznoj palestinskoj državi obezbediće izvesnu nadu i omogućiti predsedniku Obami da pokaže da je sposoban da izvuče koncesije od obe strane. U ovom trenutku, alternativa je – još više nerazumevanja, gorčine i beznađa. Upravo to je zlokobno nasleđe ostavljeno čoveku koji je obećao da će doneti mir Bliskom istoku. Prilika za čarobnjake mira ima. Malo je čarobnjaka.