Hodočašće Džoa Bajdena

Vašington je ovom posetom obnovio međusobno poverenje sa jevrejskom državom, a sa moćnom pustinjskom kraljevinom je, istina još oprezno, „oživljena“ normalizacija, neophodna Vašingtonu i izvesno potrebna i Rijadu, bez naročite srdačnosti. Bajdenu je čak i među Amerikancima zamerena slika „kovid rukovanja“ pesnicama sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom.

Liberalni telavivski dnevnik Haarec ukazuje da „razgovori u Jerusalimu nisu iznedrili ništa sadržajno novo, a prethodna zabluda Bele kuće da se političkim hadžilukom Saudijska Arabija ubedi da značajno poveća proizvodnju nafte (konačan ishod je milion barela dnevno više, na određeno vreme) kao kompenzaciju za gubitak ruske, kasnije je zamenjena konceptom stvaranja izraelsko – zalivske odbrambene koordinacije pod američkim nadzorom“. Na samitu u DŽedi, međutim, uz potrebu regionalnog udruživanja, Izrael nije pominjan po imenu.

Za jesenje izborne potrebe Jaira Lapida, sada prelaznog premijera, ugledni list smatra da 36-časovni izuzetno prijateljski duet sa Bajdenom – kao kritična provera sposobnosti – možda neće umnožiti glasove, ali kod birači koji nisu sigurni u njega danas se verovatno bolje osećaju“.

Bogata rečitošću Jerusalimska deklaracija snažno obnavlja sve parametre američko – izraelskih veza, ali, zapažaju analitičari, ne nailazi se na „podizanje na viši nivo odnosa“, niti na posebnu javnu koordinaciju politike prema Iranu, svakako najznačajnije brige vlade u Jerusalimu i potreba operativnog planiranja njenog ministarstva vojnog u Tel Avivu. Amerika se u sklopu bezbednosnih garancija obavezuje na dalju deceniju vojne pomoći Izraelu (sadašnji memorandum vredan 38 milijardi dolara ističe 2029), dok je kumulativni iznos, prema Haarecu, 112 milijardi, pored specifičnih projekata za razvoj oružanih sistema.

U svečanoj izjavi nedostaje, svakako zajednički pogled na Palestince. Bajden i Lapid su razgovarali o pravu Palestinaca da žive u „bezbednosti, slobodi i napretku“ i obojica pominju da je model o dve države prioritetno rešenje. Ali, američki predsednik, kako je rekao, „zna da to nije moguće u doglednoj budućnosti“, dok izraelskom premijeru to nije najpreči posao.

DŽo Bajden je, primećuju posmatrači, Lapidu „skinuo teret sa leđa“: nije zahtevao zamrzavanje osnivanje novih jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Doduše, kažu, u privatnom razgovoru je „oprezno upozorio Izraelce da ne čine neočekivane korake, koji mogu da nanesu štetu vezama sa Palestincima. Za Palestince su, po Ahmedu Madžlaniju, članu Izvršnog komiteta PLO, Bajdenove izjave beznačajne sve dok nema praktičnih koraka, da se zaista ostvari formula dve države.

Bajden se, inače, u Vitlejemu sastao sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, al i bez političkih plodova, pa tako palestinska razočaranost sadašnjom američkom administracijom opstaje, mada uz utešnu obnovu darežljivost SAD i najavu daljih dobrotvornih priloga Vašingtona. Abasova ocena susreta bila je jednostavna: „Pružam ruku liderima Izraela kako bi se napravio mir, ali na tom putu početak je okončanje okupacije.“

Posle drugog osetljivog ispita na turneji, sastanka sa Saudijcima, predsednik Bajden može da se nada da će Kraljevina i njeni susedi u Zalivu „pažljivije slušati američke zahteve, mada to ne znači da će ih i neophodno slediti“. Za Belu kuću krunski princ Mohamed bin Salman neće biti najvažniji prijatelj, ali je neophodan da se region ne prepušta Rusiji i Kini, sa kojima ove arapske zemlje (pored Rijada, posebno Ujedinjeni Emirati), a i Egipat ubrzano proširuju saradnju, prvenstveno ekonomske odnose.

Predsednik SAD je za jedan od glavnih ciljeva ovog svog putovanja želeo puniju integraciju Izraela u bliskoistočni poredak, ali Saudijci su upozorili da mira i potpune normalizacije sa njihove strane neće biti dok se ne pronađe rešenje palestinsko – izraelskog sukoba. To je ipak značajno umerenije od arapske mirovne inicijative iz 2002, koja je navodila da je potrebno povlačenje sa svih okupiranih teritorija i stvarna saglasnost o osnivanju palestinske države.

Izraelski kolumnista Cvi Barel izvodi svojevrstan zajednički imenitelj: „Bajdenova poseta i arapski samit u DŽedi, sazvan u njegovu čast, mogu da se ocene kao napor Vašingtona da ponovo izgradi odnose sa Rijadom pod kišobranom novog regionalnog saveza. Ako u tome ima ičeg novog, onda je to da regionalnu strategiju sada diktiraju arapske zemlje, dok su Sjedinjene Države primorane da se prilagode Bliskom istoku, koji je sebe promenio u periodu u kome je Amerika pokušala da se isključi iz igre.“

Što se DŽoa Bajdena tiče, ovo je njemu bila deseta poseta Izraelu u životu, a na dočeku na aerodromu Ben Gurion je i objasnio: „Ne treba da budete Jevrejin da biste bili cinoista.“

Čini se da je Rubikova kocka jednostavnija slagalica od Bliskog istoka.