Holandska laboratorija

Rezultat glasanja 15. marta se pažljivo i nestrpljivo očekuje kao laboratorijski ogled hoće li biti „daljeg rušenja evropskih domina“ i lakmus pokazatelj pred prolećne i jesenje izbore u Francuskoj i Nemačkoj.

Rezultati će se meriti prema dometu rasistički nastrojenog krajnjeg desničara, „krstaškog ratnika“ protiv muslimana Gerta Vildersa i njegove Partije za slobodu (PVV), iako im – ako osvoje i najviše glasova – niko ne proriče dobitak vlade. Od 1945. Holandija poznaje samo koalicije, pa to izvesno predstoji i ovog puta. Vildersa, po svim najavama, niko neće pozvati da se pridruži sastavljanju kabineta.

Očekuje se, najpre, povećana fragmentacija političke scene. Londonski Gardijan nalazi da su glavni favoriti, konzervativno-liberalna Partija za slobodu i demokratiju (VVD) sadašnjeg premijera Marka Rutea, hrišćanski demokrati (CDA) i, naravno, Vilders „svi na desnici, što nagoveštava da se Holanđani udaljavaju od tradicionalne progresivne političke orijentacije“.

Na birališta izlazi dvadeset osam partija, oprobanih u vlasti, ali ima i stranaka poput gusarske, zaštitnika životinjskih prava, penzionera, imigranata, pa i lista neglasača. Holandski proporcionalni sistem dodeljuje poslaničko mesto već sa 0,67 odsto nacionalnih glasova. Računa se da je sasvim moguće da novu vladu „skroji“ pet-šest partija. Po prethodnim iskustvima, „uzimanje mere“ može da potraje i više meseci. Prosek je tri, ali je 1977. bilo potrebno čak 208 dana. Profesor političkih nauka univerziteta u Lajdenu Tom Luver je izračunao da ove godine za obrazovanje koalicije ima ravno 4095 kombinacija!

U ranim predizbornim proračunima Vilders je bio vodeći u trci, ali pred dan odluke je zaostao: u ispitivanju raspoloženja ga je za korak pretekao premijerov VVD. Mark Rute se – taktički ili dugoročnije, tek će doći na proveru – u predizbornim pripremama poslužio i opomenama islamskim useljenicima da moraju da budu privrženiji građani i da „napornije rade na uključenju u holandsko društvo ili da odu“, što je veliko odstupanje od ranijih običaja. Vladajuća partija je provukla i zakon o ograničavanju pokrivanja lica žena u javnom saobraćaju, zdravstvenim i državnim ustanovama i školama. Rute predlaže strože propise za imigrante, produženje vremena za sticanje prava boravka, kao i oduzimanje državljanstva zbog učinjenog krivičnog dela.

Gert Vilders se u kampanji oslanja na „privlačnost crnih slutnji“. Poziva na zabranu Kurana, zatvaranje džamija (poredi ih sa nacističkim hramovima), protiv je EU: „Ovi izbori su istorijski, Holanđani biraju da li želimo da se dalje odričemo svoje zemlje ili krećemo da je ponovo osvojimo.“ Vašington post pritom zapaža da je njegova majka rođena u Indoneziji, a beleži i sećanje Vildersovog nekadašnjeg školskog druga da je ranijih godina „putovao u Izrael i tamo radio u kibucu, odakle se vratio promenjenih pogleda, donoseći raspoloženje protiv muslimana.“

Post podseća da je 2015. dobio 125.000 dolara – „najveću političku dotaciju te godine“ – od Davida Horovica, američkog antiislamskog aktiviste, koji piše za Brajbart vesti, bliske Donaldu Trampu. Mediji nalaze više sličnosti između američkog predsednika i holandskog desničara. Zabeležili su, uostalom, i da je 2016. Vilders prisustvovao nacionalnoj konvenciji Republikanske partije i da je pohvalio Trampov spisak zabrane ulaska u SAD, a i da je vredan tviteraš koji napada sudije da „ne znaju šta rade“, policiju da je „korumpirani zaštitnik muslimana i porukama protestuje – po svom uverenju – „protiv nedemokratskog političkog sistema“.

Posmatrači nalaze da je parola Gerta Vildersa „Holandija prvo“, starija od Trampove „Amerika pre svega“. „Ima mnogo marokanskog ološa u Holandiji, koji naše ulice čini nesigurnim“, uzviknuo je Vilders na jednom zboru u kampanji.

U ranoj fazi Vildersovog političkog oblikovanja, on je bio u partijskom zajedništvu dosadašnjeg predsednika vlade Marka Rutea, ali je 2004. napustio konzervativno-liberalnu stranku i dve godine kasnije je osnovao svoju Partiju za slobodu, sa kojom je prvi put dobio 5,9 procenata glasova, što je na potonjim izborima udvostručio, a i sada mu istraživači predviđaju oko petnaest odsto.

Bez obzira na konačan rezultat Holandija izgleda da „menja boju svojih lala“, nalazi većina analitičara: „Čak ako Vildersov PVV ne bude deo buduće vlade, njegova otrovna retorika je već uticala na druge partije.“ Potpuniji pesimisti dodaju: „Vilders može da proglasi pobedu u borbi ideja i pre prebrojavanja glasova.“

Krajnja evropska desnica je 2017. proglasila za „godinu pravih patriota“. Holandski izbori su prva provera takvih snova.