Iftar u Beloj kući

Tradicionalni obed u domu predsednika SAD po zalasku sunca, povodom obeležavanja jednog od dva najveća praznika islama i završetka meseca uzdržavanja od jela, pića, loših misli i postupaka, značio je mnogo više od samo puke religiozne pažnje i učtivosti prema američkim muslimanima, Iako u Sjedinjenim Državama, sa oko 3,3 miliona, čine samo oko jedan procenat stanovništva (u svetu je 1,6 milijardi sledbenika proroka Muhameda), bajramski obed podeljen sa šefom države ima, razumljivo, i svoja delikatnija obeležja.

Službenici Bele kuće su više meseci planirali i ovogodišnji iftar – kakav je bio spreman u administracijama Klintona, Buša i Obame – ali 2017. je za praznik objavljeno samo kratko saopštenje sa toplim pozdravima i dobrim željama, kao i slična, orkestriranog sadržaja, čestitka državnog sekretara Reksa Tilersona. Razlika je upadljiva, prema prethodnim prilikama, kad je – recimo – Barak Obama poručivao američkim muslimanima da su „kao i mnoge druge konfesije, deo porodice i istorije od nastajanja naše države“. Bio je, istina, sa nekih blogova, optuživan da „doteruje istoriju i ulepšano prikazuje islam“.

Predsednik Džordž W. Buš, u oba mandata, svake godine je bio domaćin iftara, pa i posle užasa 11. septembra, kad je goste dočekao rečima da se „bori protiv terorizma, a ne protiv islama, a praznik je pravo vreme da ljudi različitih vera više nauče jedni o drugima“.

Trampova poruka uglavnom se usmerila na nasilje i terorizam, primetio je Vašington post, komentarišući čestitku 2017.

Običaj redovne ramazanske trpeze u Beloj kući započeo je 1996. Te godine Hilari Klinton, kao prva dama, ugostila je sto pedeset zvanica. Zabeleženo je da je ideju dobila od ćerke Čelsi, tada tinejdžerke, koja je lekciju iz istorije islama naučila na školskim časovima. Tri godine kasnije prvi korak postaje redovna „slava“, uz prisustvo ne samo muslimanskih prvaka iz SAD, već i diplomata, državnih zvaničnika i članova Kongresa.

Zanimljiva je priča o pomenu veoma davnog, prvog iftara u Beloj kući. U decembru 1805. (kako je islamski kalendar lunarni, a ramazan je njegov deveti mesec), predsednik Tomas DŽeferson je, prilikom dolaska tuniskog poslanika Sidi Solimana Melimelija, pozvao na večeru ugledne političare, ali ne u uobičajeno vreme u Beloj kući „oko pola četiri, kad se završavaju sednice u Kongresu, već tačno kad zađe sunce“. DŽeferson je pažljivo razmišljao o običajima prorokovih vernika, Tunišanina i dvojice njegovih sekretara, ali izvesno i zbog državničkih potreba da se gostu ukaže na „bogomdanu pomirljivost“ u osetljivom diplomatsko-političkom trenutku. U to vreme Amerika je (zajedno sa Švedskom) vodila prvi rat protiv četiri, kako su nazivane, „varvarske“ severnoafričke zemlje, tri osmanske provincije (Tripoli, Alžir i Tunis) i Maroka, nezavisnog sultanata, pod čijim okriljem su gusari otimali brodove i američke mornare. Profesor sa Virdžinija univerziteta Skot Harop u svojim istraživanjima prošlih običaja pominje da je i predsednik DŽeferson „zbog pomeranja večere za par sati, kao izraza poštovanja verskih sloboda, bio u svoje vreme obilno kritikovan“.

Više od dva veka kasnije i Donald Tramp se, uz Ramazanski bajram, našao pred „porotom“. Rumana Ahmed, koja je u Obaminoj administraciji bila zamenica savetnika za nacionalnu bezbednost, ali je samo osam dana po dolasku novog predsednika podnela ostavku, kaže: „Žalosno je da Tramp može da okonča tradiciju.“ Oštriji kritičari poručuju: „Umesto da iskoristi priliku za građenje mostova, Ramazanski bajram je upotrebio da drži lekciju muslimanima. To je kao da je pljunuo na ovaj praznik, što izvesno ne bi prema pripadnicima svih drugih veroispovesti.“

Komentatori blaži na rečima smatraju da je „Trampova administracija pobegla od prilike da se ‘nađe dodir’ sa američkom muslimanskom zajednicom, čiji prvaci kažu da je žigosana predsednikovom retorikom i politikom“. Predsednik ima teške odnose sa svojim muslimanima, sabira Rojters, nabrajajući mnoge ispade Donalda Trampa tokom kampanje i kasnije, ipak nešto ublažene, ali svakako nezaboravljene, više puta izjednačavane sa islamofobijom.

Razočarani poručuju da su se američki muslimani možda nadali bajramskoj večeri u Beloj kući kao simbolu jedinstva.

Prošlog meseca predsednik Donald Tramp je na izvorištu islama, u Saudijskoj Arabiji, kao politički hodočasnik („Amerika pre svega“) propovedao zajedništvo, okupljanjem pod barjak borbe protiv terorizma, ali stvaranjem sunitskog fronta prema šiitskom, zapravo saveza protiv njemu „nepodobnog“ Irana, postrojavao je muslimane jedne protiv drugih. Vratio se zadovoljan. Kod kuće, međutim, sopstvene građane, sledbenike verovesnika Muhameda, mobiliše uglavnom protiv sebe. Izabrao je to da pokaže baš na praznik pomirenja.