Igre vatrama

Premijer Benjamin Bibi Netanijahu je pred izbornom trkom (već devetog aprila) za peti mandat, ali i optužnicom za mito i korupciju; Hamas se suočava sa talasom demonstracija (sprečava ih grubom silom) sopstvenog stanovništva, nezadovoljnog životom pod vlašhu radikalne palestinske organizacije. LJudi u Gazi više ne prihvataju da su Izraelci jedini krivci i zaklon vlasti za tešku sudbinu blizu dva miliona žitelja oblasti, u kojoj nezaposlenost dostiže i sedamdeset procenata.

Izraelska vojna obaveštajna služba zaključuje da Hamas ne želi da uđe u još jedan veliki otvoreni oružani okršaj, a kažu poznavaoci ni smireniji stratezi jevrejske države, dok je javnost potpuno iznenađena, gotovo šokirana, da je zemlja „zatečena na spavanju“, pa se čak i moćna odbrana sistemom Čelične kupole u najnovijem napadu nije oglasila, uz zvanično objašnjenje da je odbrambeni raketni sistem bio raspoređen prema bližim „operativnim prioritetima“, a ne iznad „duboke unutrašnjosti“.

Pretnja najgušće naseljenom području Izraela i uvlačenje straha među žitelje udaljene od vruće linije najlošije raspoloženi komentatori porede sa strepnjama „kakve poznaju samo najstariji, sećajući se prilika nastajanja države davne 1948“.

Analitičari nalaze da je Hamas, Netanijahua, „koji ima neverovatan smisao da namiriše pogodan trenutak“, jednostavno nadigrao i ostvario „vrednu pobedu“. Zadovoljni premijer je zatečen u Vašingtonu, gde ga je čekao – u američkoj istrazi sveže „pročišćeni“ Tramp – sa potpisom na američkom priznanju suvereniteta Izraela nad Golanom posle davne (još 1981) jevrejske aneksije sirijskih visova zauzetih 1967. To je svakako snažan predizborni poklon „posrnulom Bibiju“ za uveravanje birača kako ima izuzetne odnose sa predsednikom SAD. Donald Tramp je dodao i praktičnu „političku nežnost“: rekao je da bi voleo da vidi Bibija ponovo izabranog za premijera.

Hamasova dubinska raketa na Mišmeret Bibija je i pored svega stavila na žeravicu. Očekivalo se, naravno, da kao i svaki desničarski i nacionalistički lider odmah iskoristi priliku ne samo za ratobornu retoriku, već i za kazneni vojni pohod, kojim se obično demonstrira patriotska budnost.

Naređenje za bombardovanje nije dugo čekano, uz nagoveštaj da kampanja ovom prilikom „može da traje danima, ako ne i duže“.

Čemi Šalev u Haarecu nalazi da se i vešti Benjamin Netanijahu ipak našao u svojevrsnom žrvnju: „Bibijevi rivali na izborima nisu obični levičari nego trojica ranijih komandanata vojske okupljeni na Plavo-beloj listi, pa je razumljivo da pokolebani birači mogu da zaključe da ti generali mogu bolje da obavljaju posao i savladaju teroriste u Gazi.“

Netanijahu se svakako seća – pominje Šalev – kako je u sličnoj situaciji pred izbore 1992. Jichak Rabin, na putu ka političkoj moći, porazio Likud:

„Značajan vojnički napad, od čega se Bibi samo za tren uzdržao, može da bude viđen i kao ciničan predizborni postupak, koji se kao bumerang vraća sa prvom izraelskom žrtvom. Ograničeni odgovor, dosad korišćen, manje-više je neefikasan potez, a još jedan uspešan egipatski posrednički napor da se proizvede prekid vatre praćen koncesijama Hamasu, Netanijahua bi u trenutku dokrajčio.“

Na drugoj starni, Hamas se u Gazi pored „redovnog obračuna sa cionističkim neprijateljem“, našao u narodnoj buni protiv njegove vlasti. Protesti, koji su zbog tegobnog života „od danas do sutra“ i siromaštva izbili u palestinskom izbegličkom logoru DŽabalija, proširili su se na više gradova. Vlast demonstracije suzbija najgrubljom silom svojih bezbednosnih snaga, batinanjem i hapšenjem organizatora, aktivista, običnih nezadovoljnika, učesnika uličnog marša i novinara.

Radikalna vlast iz Gaze optužuje Palestinsku autonomnu upravu u Ramali na Zapadnoj obali i druge političke protivnike da raspaljuju haos i „ometaju borbu protiv Izraela“, a pritom pokušava da ciničnim saopštenjima na engleskom i arapskom „izražava žaljenje zbog psihološkog stradanja i nanesene materijalne štete građanima“, koje sama bije dok ih istovremeno uverava da imaju pravo na slobodu izražavanja.

„Ovog puta živi se ne u strahu od Izraela, već od Hamasa“, zabeležili su izveštači, dodajući da je prekinuto ćutanje i razbijena inercija: „Protesti su, pod parolom želimo da živimo, izbili zbog talasa frustracije novim oporezivanjem hrane i cigareta, pored svih ostalih stalnih nestašica i propadanja ekonomije, ne samo zbog duže od decenije nametnute izraelske blokade i sankcija.“

„Upotreba sile od strane vlasti u Gazi je dostigla alarmantni nivo“, ocena je organizacije Amnesti internešenel.

Gradonačelnici Tel Aviva i ostalih izraelskih gradova su saopštili da su skloništa od palestinskih raketa u Izraelu neprekidno otvorena. Lider palestinskog Hamasa u Gazi Ismail Hanije je poručio sunarodnicima da očekuju izraelske napade na svim mestima.

Igre vatrama nesmetano teku.