Izborni dekor

U novembru 2020. se odlučuje između 1216 kandidata, koji su se prijavili Federalnoj izbornoj komisiji, ali naravno, samo dvojica iz tradicionalnih mega partija – republikanac Donald Džon Tramp (74) i demokrata Džozef Robinet Bajden (77) – bore se za pobedu.

Ostali su uobičajeni izborni dekor, koji se pojavljuje na glasačkim listama nekih država, nikad ili kao veoma redak izuzetak u svih pedeset i Vašingtonu.

Koliki je ipak značaj i trag šarolikih, brojnih beznačajnih kandidata i autsajderskih „trećih partija“?

Profesor Ivan Vujačić, koji je od 2002. sedam godina bio naš ambasador u SAD, kao izuzetni znalac precizno pretresa američku izbornu scenu prošlih decenija, sa svim njenim poukama:

„Od 1968. godine, bila su samo trojica kandidata, koji su igrali veću ulogu u odlučivanju o izboru predsednika SAD. Svi su bili prilično poznati u javnosti i imali su svoje političke agende.

Takvih danas u tom smislu nema i teško je pretpostaviti da će u novembru 2020. neko iz kandidatskog bubnja bitno uticati na rezultat izbora u bilo kojoj državi.

Džordž Valas, (četvorostruki) guverner Alabame, koji je pokušavao da uđe i u Belu kuću, jedini je, koji je od tada do danas osvojio elektorske glasove.

Svojom rasističkom platformom je pridobio četrdeset pet elektorskih glasova u pet južnih država.

Drugi je Ros Pero, koji nije pridobio ni jednog elektora, ali je 1992. „uknjižio“ podršku skoro devetnaest odsto birača, koji su izašli na izbore.

To je najviši procenat ukupnih glasova, koji je iko postigao kao treći, nezavisni kandidat.

Smatra se da je time uglavnom preoteo glasove Džordža Buša starijeg i tako omogućio pobedu Bilu Klintonu.

Treći je Ralf Nader, koji je propagirao antikorporacijsku i zelenu platformu. Dobio je oko tri procenta glasova.

No, on je u ključnoj državi Floridi, gde su izbori bili neizvesni, imao dovoljan rezultat da spreči pobedu Džordža Buša mlađeg ili Ala Gora.

Time je izazvao novo brojanje glasova.

To je zaustavljeno jer je odlukom Vrhovnog suda (pet prema četiri) za predsednika SAD proglašen Džordž Buš mlađi. Ovo se dogodilo 2000. godine.

U drugim slučajevima, svi ostali nezavisni kandidati, a bilo ih je mnogo, bili su beznačajni sa aspekta konačnog rezultata predsedničkih izbora.

Njih je bilo iz najšireg političkog spektra, a neki su bili i šarlatani. Malo njih je bilo ponuđeno biračima u svim državama. Ovo je i slučaj danas.“

Na prošlim predsedničkim izborima 2016. kandidati dve „treće partije“, koje se smatraju jakim takmičarima – Slobodarska stranka sa 610.000 (osnovana je 1971) i Zelena a 250.000 članova (zvanično konsolidovana i priznata 2001) – zabeležili su 3,27 i 1,1 odsto naklonosti američkih birača, koji u republikansko-demokratskom nadmetanju ne poklanjaju posebnu pažnju malim igračima.

Ovog novembra Slobodarska partija šalje prvi put na megdan ženu, Džo Džorgensen.

Već iskusna u politici i marketingu (doktorirala je industrijsku psihologiju) najveće brige u kampanji su joj nacionalni dug od 26 triliona dolara, visoki troškovi zdravstvene zaštite i ratovi.

Oslobađanje od tolikog tereta, po njenom uverenju, zahteva „mnogo manju vladu“. Ime će joj se naći na listama u svim državama.

Hauvi Hokins, veteran radničkog i sindikalnog pokreta iz Njujorka i borac za klimatske promene, jedan je od osnivača Zelene partije i njen izabranik za predsedničku utakmicu. Sanja „veliki pogodak od pet procenata“.

Izlazi na teren u trideset država, prestoničkom distriktu Vašingtonu i na dalekom pacifičkom ostrvu Guam, udaljenoj američkoj teritoriji pod federalnim suverenitetom od 1899.

Ustavne odredbe za predsedničke kandidate su nepromenjene još od doba Džordža Vašingtona – mora biti rođen u Americi, njen državljanin i stanovnik najmanje četrnaest godina i star bar trideset pet.

Analitičari zapažaju neočekivan zajednički imenitelj, koji – kako to jedan Britanac objašnjava – ujedinjuje sve nezavisne kandidate: ne moraju da se drže platforme partijske većine, već kako trče za sebe mogu i da govore po svome. Izveštač britanskog radija prilaže i karakterističan primer:

Kompjuterski programer Mark Čarls je Navaho Indijanac i svoju kandidaturu vezuje za viziju kakva Amerika valja da bude: Treba da obavimo temeljne poslove. Ne možemo samo da govorimo i da nešto želimo, već moramo i da menjamo, a tiče se rasizma, seksizma i bele supremacije, kako bi zaista bili sve jednaki.

Dok Donald Tramp i Džo Bajden nalaze svoje istomišljenike, dotle Mark Čarls iskreno traga za srodnim dušama.