Između Scile i Haribde

U atinskom dnevniku Katimerini Aleksis Papahelas sledećih nekoliko nedelja vidi kao kritične: „Premijer će morati da sedne sa predstavnicima Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda i da pregovara o novom sporazumu, koji će osigurati novac za dalje dve godine.“ Analitičar nailazi na „tri glavna trna“ u tom postupku: zahteve za ukidanje svakog državnog rasipništva, što će značiti otpuštanja, insistiranje na nadzoru kao uslovu uslova za svaki novi zajam i dalje reforme u 2011.

Ugledni list ukazuje da vladi predstoji pažljiv postupak sa „crvenim linijama“ i savladavanje domaćeg fronta, ali i to će se „konačno završiti novim memorandumom“; da bi pregovori uspeli – da Grčka dobije paket i da restrukturira dug Jorgos Papandreu treba da prihvati seriju bolnih mera i da ih progura kroz parlament.

U čitavom spletu „začinjenom minama“, upućeni smatraju da se potencijalna opasnost krije i u tkivu vladajućeg socijalističkog Pasoka, u ćelijama kojima je ovako tegoban recept ozdravljenja nesvarivo gorak zalogaj ili se plaše da će biti optuženi kako olako „stavljaju zemlju na doboš„. Dosad, veća prepreka je još neostvaren svenacionalni sinhron hoda po mukama sa opozicijom, što je zasad neuspelo pokušao da ostvari predsednik republike Karolos Papuljas. Lider Nove demokratije Antonis Samaras izjavljuje da neće podržati program koji će „razrušiti grčku ekonomiju i uništiti društvo“. Rizik je – po mnogim analitičarima – i „umanjen kredibilitet vlade“ zbog dugog oklevanja da preduzme istinske korake, ali i da ostane gluva pred mogućim narodnim cunamijem.

Neki istraživači već tvrde da su Pasok i konzervativni stožer političke scene Nova demokratija, ubedljivo poražena na prošlim izborima, sada izjednačeni u anketi o naklonosti biračke javnosti.

Premijer Jorgos Papandreu obećava da će, „nezainteresovan za sitne igre i političku cenu“, uspešno nastaviti napore kako bi uravnotežio poljuljani brod – prenose agencije – „uprkos nemogućnosti da se o merama složi sa liderima opozicionih stranaka“.

Atina je na proveri sumnjičavih spasilaca pred junskim odobrenjem sledeće injekcije iz Međunarodnog monetarnog fonda iz ukupnog uloga (zajedno sa EU) od početnih 110 milijardi, ali se pominje i potreba za dodatnih sedamdeset.

Sa svoje strane Grčka obećava da će od privatizacije do 2015. pribaviti pedeset milijardi evra, a da Evropska unija mora da bude pažljivija i konstruktivnija u svom pristupu helenskom isceljenju. Najuzdržaniji kritičari smatraju da je to mali doprinos, jer – po njihovoj računici – prodajom državne imovine može da se ubere i čitavih 300 milijardi evra.

Fajnenšel tajms navodi da evropski partneri razgovaraju o sporazumu koji će, kako preuzimajući vest iz Londona pominje atinska štampa, „voditi nezapamćenoj spoljnoj intervenciji u grčku ekonomiju, uključujući nadzornike prilikom naplate poreza i privatizacije državnih dobara, kao jemstvo za spasonosne zajmove“.

Komesar za monetarna pitanja Evropska unije Oli Ren je sasvim precizan šta je zapravo na vidiku, zamućenom različitim nagađanjima. U intervjuu nemačkom nedeljniku Špigl kaže: „Ne nalazim da je povlačenje Grčke iz monetarne unije ozbiljna opcija. To bi nanelo štetu njenoj ekonomiji i bio bi udarac evropskim integracijama. Nije mi poznato tako nešto, a ni Komisija, ni grupa evrozone na bavi takvim scenarijem. Očekujemo da Atina obavi svoj domaći zadatak, što podrazumeva smanjenje deficita i privatizaciju vladinog imetka od pedeset milijardi evra. U svetlu domaće napete situacije ne želim da glasno nagađam o daljim neophodnim smanjenjima broja državnih službenika i neophodnom kresanju plata. Konsolidovanje javnih finansija je bolno, a u grčkoj javnosti pomen restrukturiranja dugova (to nam nije na dnevnom redu) je smanjio entuzijazam za ostvarenje reformi. Da se uspešno deluje u krizi moramo da budemo sposobni da reagujemo brzo i efikasno“.

Profesor klasičnih studija univerziteta u Glazgovu Ričard Siford posmatra sve sa opštijeg filozofskog stanovišta. Grci su, kaže, prvi izmislili upotrebu novca oko šestog stoleća pre Hrista i zbog te novotarije samo vek kasnije u Atini su cvetali život, uz još bolje izglede za budućnost, a nama svima – uzimajući zdravo za gotovo – perspektive manjkaju. Aleksis Papahelas, uprkos gneva sunarodnika, veruje u narodnu zrelost.