Između zeta i princa

Londonski Gardijan zaključuje da je temelj današnjih američko-saudisjkih odnosa prijateljstvo moćnih momaka, DŽareda Kušnera (38) i prestolonaslednika (33).

Ishodi – vidljivi ili u izgledu – ove „simbioze“ su višestruki, kao i posledice, posebno uz „odmotavanje klupčeta“ posle ubistva saudijskog novinara i kolumniste DŽemala Kašogija, kako princ Bin Salman, po svim saznanjima, sem demantija Rijada, u tom kolu ima vodeću ulogu.

Sjedinjene Države, inače, nemaju ambasadora u Saudijskoj Arabiji otkad je januara 2017. Donald Tramp postao predsednik. Nedavno je na tu dužnost imenovao generala (sa četiri zvezdice) u penziji DŽona Abizaida, koji je prethodnih dana vodio bitku (za sebe i predsednika) na saslušanju pred senatskim Odborom za spoljne poslove, uobičajenoj proveri za dobijanje saglasnosti Kongresa, bez koje ne može da ode u Rijad. Među senatorima je prošao kroz žestoku paljbu i demokrata i republikanaca od koje se branio i svojom saglasnošću da se nađe krivac za Kašogijevu smrt, ali i da je „na dugu stazu potrebno snažno i zrelo partnerstvo sa Saudijskom Arabijom“. Senatori su osuđivali pustinjsku kraljevinu zbog vođenja građanskog rata u Jemenu, teškog saudijskog kršenja ljudskih prava sopstvenih građana, torture ženskih aktivista za ravnopravnost, a posebno davljenja Kašogija. Međutim, Trampova administracija veruje da i pored svega, SAD treba da nastave podršku Salmanovom dvoru. Telavivski dnevnik Haarec jednostavno čita: „Abizaid će obavljati svoju misiju u državi koja u stvarnosti kontroliše osumnjičeni za ubistvo.“

Mnogi američki zakonodavci oštro napadaju Mohameda bin Salmana, kraljevog sina koji zapravo vlada, ne čekajući da sedne na presto. Predsednik senatskog komiteta, republikanac DŽim Riš je ocenio da je „Saudijska Arabaija aktivna u delatnostima koje nisu prihvatljive“. Demokrata Bob Menendez ga je dopunio, priznajući stratešku važnost veza, rečima da „ne možemo da dozvolimo da – uz sve interese – budemo slepi pred našim vrednostima i dugoročnom brigom za stabilnost’. Marko Rubio iz Republikanske partije je bio brutalno precizan: „Mohamed bin Salman je postao potpuni gangster.“ Prema izveštaju Rojtersa, ovaj član Komiteta je zaključio: „Princ je nerazborit, nemilosrdan, izaziva konfrontacije u spoljnoj politici, preuzima visoke rizike i sve više želi da isproba gde su granice do kojih može da ovako ide sa Amerikom.“

Demokratska većina u Kongresu svakako traži načine da obuzda „samarićanske“ korake Trampove administracije prema Saudijskoj Arabiji, kojoj je – uz Kušnerovo zalaganje (i lični poslovni interes) – ipak zasad ostala neispunjena želja – da „u okviru razvojnog programa“ obezbedi američku tehnologiju za izgradnju nuklearnih centrala, što bi Rijad izvesno vodilo i prema razvijanju nuklearnog oružja.

Različita iskušenja Mohameda bin Salmana, ne samo diplomatsko-politička ređaju se na više strana. NJujork tajms otkriva da je prestižna agencija za brigu o talentima iz Holivuda Vilijam Moris odlučila da krunskom princu vrati investicioni ulog od 400 miliona dolara, pošto se slika o „princu reformatora“ promenila otkad je „crvenim tepihom“ prestolonaslednik samo pre godinu dana bio dočekan u prestonici filma i zabave. Ari Emanuel, kome je životno pravilo „posao iznad svega“, sabrao je – primećuje Haarec – da dalji odnosi sa saudijskim prestolonaslednikom i njegov novac mogu da donesu štetu, a ne dobit. Iz velikog biznisa sa Saudijcem već je uzmakao Ričard Branson sa Virdžin grupom, odustajaći od plana o izgradnji mesta Al Ula, u kome je princ nameravao da otvori muzej arapske civilizacije i druga stecišta kulture.

U Italiji, odbor direktora Milanske opere odbio je predlog da primi za člana saudijskog ministra kulture Badr bin Abdulaha bin Farhana al Sauda, koji je obećao da će doneti „prilog“ od 15 miliona dolara tokom pet godina. Ministar je, inače, poznat kao kupac za Luvr muzej u Abu Dabiju – a veruje se ustvari za Bin Salmana – slike Leonarda da Vinčija Spasilac sveta plaćene 450 miliona dolara.

Prodavci oružja Saudijskoj Arabiji manje su odlučni u pedagoškim i poslovnim ukorima. Kako nalazi kolumnista Cvi Barel moguće je da će SAD doneti zakon koji može da ograniči isporuke kraljevini „na osnovu utvrđene upotrebe američkih sredstava u Jemenu“. Nemačka je svoju raniju zabranu produžila – do kraja meseca.

Princa, u isto vreme, prate i domaće sumnje (to je pored sve moći za njega svakako neprijatnost) da namerava da svrgne sa trona oca Salmana (84), koji ga je izabrao za naslednika. Gardijan čak beleži da su „odnosi tate i sina pukli“.

S druge strane, početkom marta, trideset šest država, među njima 28 članica Evropske unije, potpisale su osudu Saudijske Arabije zbog kršenja ljudskih prava, uz dodatni poziv na saradnju sa komitetom UN, koji sprovodi istragu o ubistvu Kašogija.

U saudijskom kaleidoskopu zasad je jedino sigurno da princ Mohamed bin Salman neće postati vlasnik „crvenih đavola“. Početkom godine britanski San je pisao da je princ spremio pet milijardi dolara da u sezoni 2019/20. fudbalski klub Mančester junajted bude njegova imovina. Vest da prestolonaslednik ima takvu želju je kao „potpuno netačnu“ odbacio saudijski ministar informisanja Turki al Šabanah.