Izrael na ruskom radaru

List navodi pisanje Vašington posta da, otkad je Moskva oko Tartusa postavila raketne sisteme S-300 i S-400, njihov domet od 380 kilometara pokriva i Liban, delove Turske i Jordana, Kipar, nešto od Iraka i Izrael, sve do severa Negeva.

Za jevrejsku državu neprijatnije je otkriće da izraelski avioni više ne mogu da polete iz baza, poput Tel Nofa u blizini Rehovta, a da ih ne vidi ruski radar.

Pošto je još 1982. uništilo sirijski protivavionski sistem, „izraelsko vazduhoplovstvo uživa apsolutnu superiornost na nebu i potpunu slobodu akcije na severnom frontu“, podseća ugledni telavivski dnevnik. Zna se da – po potrebi – Izrael, obično bez kasnije zvanične potvrde ili sa odobrenjem domaćim medijima da izveste pozivanjem na strane izvore, služi iznenadnim vazdušnim napadima na različite bliže ili dalje prekogranične ciljeve. Najpoznatija je, izvesno, Operacija opera, davno (1981) uništenje iračkog nuklearnog reaktora Oziris u Bagdadu i 2007. Akcija voćnjak kad je bombardovan reaktor, „sumnjivi atomski centar“, u Siriji.

Vladimir Putin je (prenosi Pravda sa predsedničkog sajta) sada potpisao zakon kojim se snage avijacije Ruske Federacije – koje pomažu Bašaru Asadu – raspoređuju na teritoriju Sirijske Arapske Republike na neograničeno vreme. Prethodno, sporazum dve strane krajem avgusta je ugovoren u Damasku. Za korišćenje nove Hmejmim baze kod Latakije i njene infrastrukture Rusi neće ništa plaćati. Odranije, već decenijama ruska mornarica u luci Tartus upotrebljava bazu (još od 1971. i sovjetskog doba), zvanično nazivanu Punkt materijalno-tehničkog održavanja.

Otkad se Rusija pre godinu dana svojim vazdušnim snagama razmestila u Siriji, nastala je sasvim nova situacija. „Rusko prisustvo je žestoko promenilo stratešku realnost u kojoj deluju izraelske snage, pa i ograničenja nisu samo vojna već i diplomatska“ – piše analitičar Haareca. Podseća na obostrane interese: „Jerusalim i Moskva su oformili mehanizam kako bi se sprečili (međusobni) sukobi u sirijskom vazdušnom prostoru. Premijer Benjamin Netanijahu se četiri puta sreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom za godinu dana – kako bi se dalje negovala ta osetljiva saradnja, pošto je Rusija odlučila da uđe u izraelsko dvorište.“

Izrael i Rusija su uspostavili „crvenu liniju“ koordinacije da bi se izbegli nesporazumi na nebu. Po informaciji dnevnika Izvestija Izraelci su posle razmeštanja S-300 i S-400 sistema poslali Ministarstvu odbrane u Moskvi zahtev da se razviju „nove procedure i fina pravila, što treba dodati postojećim da ruska raketa greškom ne bi bila ispaljena na izraelski avion“.

„Trenutno se priprema odgovor, koji će biti poslat Izraelcima, a u skladu sa dogovorenom procedurom dve strane“, Izvestija navodi reči neimenovanonog zvaničnika. Aleks Tenzer, u Bliskoistočnom monitoru predstavljen kao specijalista za izraelsko-ruske odnose, zaključuje da je „Moskvi potrebno da neguje vojnu saradnju za Izraelom u Siriji, koliko je – istovremeno – i Jerusalimu potrebna takva veza“.

Prošle nedelje predsednik Putin je, kako su zabeležile agencije, „premijeru Benjaminu Netanijahuu toplo čestitao rođendan i jevrejski praznik Sukot, a lideri su razmenili čestitke povodom dvadeset pet godina od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Izraela, uz očekivanje daljeg razvoja raznovrsne bilateralne saradnje“.

Odnosi prekinuti juna 1967. u vreme junskog izarelsko-arapskog rata (poziv na solidarnost Josipa Broza Tita), na konzularnom nivou obnovljeni su 1987, a 1991. i u punom obimu, što je pratila masovna alija, useljenje oko milion ruskih Jevreja u Izrael.

Vojna saradnja, u novoj eri odnosa, imala je specifičan tok. Po arhivskim beleškama, 2004. godine Izrael, Rusija i Indija su sklopili trojni ugovor, po kome je za 1,1 milijardu dolara jevrejska država snabdela vazduhoplovne snage NJu Delhija radarskim uređajima, koji odgovaraju avionu Iljušin Il-76 iz sastava indijske armije.

Septembra 2010. Izrael i Rusija su potpisali petogodišnji ugovor o bilateralnoj vojnoj saradnji. Moskva je, inače, posebno zainteresovana za kupovinu izraelskog drona. Prva porudžbina 2009. bila je vredna 53 miliona dolara, druga (2009) 100 miliona, treća (2010) 400 i četvrta (2015) nabavka za još 300 miliona dolara.

Ambasada Rusije u tel Avivu je upravo objavila da će premijer Dmitrij Medvedev 10. novembra doputovati u Izrael, dodajući da se „diplomatski dijalog dve države ove godine intenzivirao, što potvrđuje i niz susreta visokih zvaničnika“. Navodi se da će idućeg meseca u Kalinjingradu početi razgovori o izraelskom pristupanju Evroazijskoj ekonomskoj zajednici.

„Već godinama naše dve zemlje i naša dva naroda znaju kako da dokrajče – period za žaljenje – međusobno udaljavanje i postaju istiniti partneri, koji razumeju i znaju kako da poštuju interese jedni drugih“, navodi se u saopštenju.

Vreme i potrebe pomažu isceljenje.