Izrael pod hipnozom

„Još jedan Bibijev mandat verovatno bi izraelske demokratske institucije, građene godinama i utvrđivane brižljivim trudom, ostavio u ruševinama i otud građani moraju da okončaju njegovu vladavinu“, opominje uvodničar uglednog Haareca. Pritom i upozorava da će biti „teško da se popravi šteta koju će Netanijahu ostaviti za sobom“.

Upućeni posmatrači, poput komentatora Observera, ukazuju da Izraelci izlaze drugi put na izbore, koje niko ne želi – ni vlada, ni opozicija, ni javno mnjenje, a sigurno ni državna kasa, pošto će je to koštati više od 125 miliona dolara.

Ostanak na prestolu „kralju“ ili „čarobnjaku“, kako ga mnogi zovu, nije za Netanijahua samo pitanje političkog opstanka, već prevashodno pojas za spasavanje od dalje istrage, verovatne optužnice, koju je najavio državni tužilac Avihai Mendelblit, a onda i suđenja, zbog korupcije, mita i trgovine interesima.

Bibi po svaku cenu nastoji da ostane na dužnosti za vreme trajanja postupka, čak i posle sudskog poziva. NJegovi ljudi „bez straha i sramote“, ukazuju medijski prilozi, „pokušavaju da uvedu takozvani francuski zakon, koji bi zabranio proces protiv predsednika vlade na dužnosti, dajući mu imunitet i zaštitu čak i od Vrhovnog suda“.

Pokušaj da sastavi prolećnu vladu, propao je pošto Bibi nije uspeo: ma koliko bliski političari desničarskih uverenja nisu mogli da pomire sekularne i ultraortodoksne interese i pored zajedničkih nacionalističkih ubeđenja. Netanijahu nije potom dozvolio da Kahol lavon, plavo-bela opozicija levog centra Benija Ganca i Jaira Lapida dobije šansu za svoju ponudu. Tek izabrani Kneset je raspušten. Ponovo se zavrteo izbori bubanj.

Dve najveće partije ponovo su po prognozama i u ovoj trci izjednačene, pa izvesno sledi kasnija politička pijaca u parlamentu (120 mesta), gde je potreban 61 poslanik za „kupovinu“ vlade, a poslednja predviđana i Bibijevom Likudu i Kahol lavanu proriču po trideset dve klupe. Sledi zatim lov na partnere. Sa deset mesta u prognozama značajan je „zalogaj“ Zajednička lista, skup partija arapskih građana Izraela (oko petine stanovništva), ali sa njom niko neće da se udruži.

Za saveznicima se traga samo u jevrejskom korpusu.

Deset poslanika u još „igri u vazduhu“ pripašće i Izraelu našem domu Avigdora Libermana, ranije Netanijahuovog najbližeg saborca i ministra odbrane, ali sada najvećeg protivnika, koji „pre želi Bibijev pad nego da sam postane premijer“. Ova stranka u računicama se smatra „zlatnom akcijom“ u političkoj matematici za sastavljanje vlade. Ali, ne može se na tron ni bez pridobijanja niza skromnijih ulagača, partija sitnijih religioznih i radikalnih nacionalista, koje su neizbežni deo svake izraelske skupštinske šarenice.

Beni Ganc sa Kahol lavonom čini se da je, u novijem otvaranju karata, kao zgoditku sklon vladi nacionalnog jedinstva sa Likudom, ali samo bez „kralja Bibija“, što bi bilo moguće samo posle puča nezadovoljnika u Netanijahuovoj stranci.

Profesor političkih nauka sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu Gideon Rahat, razložno razmišljajući, smatra da „nema garancija da će bilo kakva vlada biti formirana“: „Situacija je vrlo komplikovana. Liči na Breksit. Narod zna šta ne voli, ali nema većine za ništa bolje.“

Analitičar David Horovic tome dodaje: „Netanijahu bi voleo da verujemo da bi Izrael bio izgubljen bez njega, dok njegovi protivnici dokazuju da sa njim mi gubimo Izrael.“

Na portalu Tajms od Israel, veoma revnosnom ogledalu izraelske stvarnosti. Horovic nabraja:

„On je i naš ministar odbrane, iako je nedavno prepustio mesto ministra diplomatije, nastavlja da je vodi (ovih dana se sastao sa Borisom DŽonsonom i Putinom), koordinira odnos sa Trampovom administracijom, leti na Daleki istok i u Aziju, na čelu je ekonomske politike, a vodi i poslove dijaspore, a kontroliše i resor zdravlja. I nema nameru da se zaustavi. Polovina sadašnje generacije je odrasla ne znajući za bilo kog predsednika vlade, sem za Bibija. Neki Izraelci su zabrinuti zbog tolike moći u rukama jednog čoveka. Ali, takođe, mnoge tolika koncentracija tokom godina navodi na pomisao da zemlja bez Netanijahua na čelu ne bi bila daleko od zastrašujuće haotičnog stanja. U aprilskoj kampanji, plavo-bela partija koju vode trojica bivših načelnika generalštaba je ubedila deo birača da Izrael ne bi bio ranjiv bez Netanijahua, dugotrajnog političkog kralja, ali i dovoljan broj da ga skinu.“

„Poguban efekat Netanijahuovog krivičnog učinka na njegov rad kao predsednika vlade, sabrana šteta po državu i za poverenje u delovanje sistema, kao i u osnovne principe časti i dostojanstva, uz činjenicu da je zemlja dva puta u istoj godini gurnuta u izbore o trošku građana, potvrđuje da je država bila potčinjena Bibijevoj ličnoj bitki, odbrani od delovanja zakona“, bez dvoumljenja je u svom sudu precizan Haarec.

Kolumnista Haareca Kemi Šalev jednostavno zaključuje: „Benjamin Netanijahu želi da se svi Izraelci, i koji ga vole i koji ga mrze, koncentrišu samo na njega, da prate svaki njegov pokret, slušaju svaku njegovu reč i da budu ushićeni njegovim prisustvom. Bibijev cilj je da hipnotiše svakog birača.“