Izraelski test

Složeno obrazovanje „izraelske vlade nacionalnog jedinstva u nevolji“, takozvanog „korana kabineta“, tek treba da se obavi, zatim i proveri, kao slamka za izlazak iz paralize, koju – po hitro obavljenom ispitivanju raspoloženja – podržava dve trećine građana, petina je protiv.

Jedna trećina anketiranih, međutim, ne veruje da će „kralj Bibi“, sadašnji (prinudni) premijer, prepustiti Beniju mesto predsednika vlade, kad kroz osamnaest meseci dođe vreme da se ispuni sporazum i njih dvojica promene uloge na čelu vlasti. U prvom činu ovakve slagalice Ganc će, kao drugi u rangu, biti – pomalo pitijski formulisano – praktično „alternativni premijer“.

Formula o primopredaji položaja na polovini 36-mesečnog mandata između oprobanog desničara Bibija i neiskusnog u politici patriotskog centriste Benija je svojevrsna „Rubijeva kocka“ kabineta od trideset šest ministara, uz visoke troškove održavanja, koji se za stavljanje u pogon najbrojnije i najzahtevnije vlade u 72-godišnjoj istoriji Izraela procenjuju „moguće i na oko 250 miliona dolara“.

Ganc se odrekao svog najčvršćeg obećanja iz predizborne kampanje da nikad neće ući zajedništvo sa Netanijahuom, koga (ako virus dopusti već 24. maja) čeka suđenje za primanje mita i zloupotrebu vlasti, čime je razbio temelj opozicije, koje je gradio, a posebno svoje plavo-belo udruženje stranaka, koje nisu uspele da okupe dovoljno koalicione podrške da sastave vladu.

Jair Lapid, partner u izbornom maratonu, sada Benija Ganca smatra za izdajnika, koji se odrekao vladavine zakona i demokratije, čak dojučerašnjeg saveznika naziva i „najvećim prevarantom u istoriji države, koji je kapitulirao pred Bibijem i ultraortodoksnim religioznim blokom, a pritom je i nesposoban da vodi vladu“.

Bivši general, novopolitičar Ganc, ne baš uverljivo uzvraća da su se „bivše kolege više borile za političke dobitke, nego za pobedu protiv kovida 19“, dok za svoju savest – „prilagođenu postojećoj situaciji“ – kaže da je sasvim mirna.

Izraelski ugledni kolumnista Anšel Fefer razložno objašnjava: „Nema stvarnog dogovora o podeli vlasti. Netanijahu u Gancu nije dobio partnera, već je iznajmio bodigarda na najmanje tri godine. Od glasa savesti u prošlih petnaest meseci, koji je pozivao na uklanjanje u istrazi okrivljenog predsednika vlade, Beni Ganc je sada njegov glavni zaštitnik i branilac i ne samo u sledećih godinu i po do rotacije, nego i kad Bibi bude „samo drugi čovek“, ali i tada sa najviše moći, pošto kontroliše tri četvrtine poslanika koalicije, mada su u kabinetu ministarska mesta podeljena na dva jednaka dela.“

Netanijahu nije uspeo da ostvari najveći željeni dobitak, većinu u Knesetu kojom bi za sebe pribavio zakon o imunitetu od krivičnog suda, ali je izvesno da je na dobitku, jer i dalje ostaje „gospodar igre prestola“.

Osigurao je takav mehanizam odlučivanja da ne može biti imenovanja najviših tužilaca i sudija bez njegovog blagoslova i većeg popuštanja zahtevima ultrareligioznog bloka.

Ali, već posle prvog jula može da, glasanjem u vladi ili Knesetu, pribavi odluku o aneksiji delova okupirane Zapadne obale u skladu sa Trampovim ohrabrenjem i njegovim neuravnoteženim „planom o miru i napretku“ na Bliskom istoku.

Najuporniji izraelski medijski istraživači nalaze u obimnom paketu zajedništva sa Gancom, koje bi Benjamin Netanijahu mogao da iskoristi da izbegne rotaciju, pa da raspusti vladu i prizove još jedne (četvrte) izbore, koje bi po svojoj računici mogao da dobije, a dotle da – sve po zakonu – vodi vladu u ostavci.

Proročanstva su, pogotovo politička, nepouzdana. Slično je verovatno, i sa četrdeset jednom stavkom upisanom na četrnaest strana izraelskog novog „političkog zaveta“.

Na drugoj strani nema nepoznanica.

Vlada će početi rad sa 32 ministra, posle šest meseci imaće 36 i 16 zamenika. Svi članovi kabineta imaće dovoljan broj saradnika, oklopljeni automobil sa vozačem, telohranitelje – stalne pratioce i čuvare pred stanom i pomoćnike za sve druge potrebe.

Tajms of Izrael upoznaje poreske obveznike da će troškovnik za svakog ministra iznositi 1,4 miliona dolara godišnje i kad se sabere za ceo trogodišnji mandat – 150 miliona dolara. Neka sadašnja ministarstva će biti podeljena u dva-tri resora da bi se smestili svi izabranici, a porašće i broj pratećih vladinih agencija kako bi partijski ešaloni bili namireni.

Kako Bibi-Beni sporazum predviđa da će obojica stalno uživati rang premijera, to znači i sve pogodnosti, pa se time i troškovi za izdržavanje predsednika vlade se udvostručuju. Ganc i Netanijahu su, istina, pomenuli da će „kao zamenici insistirati da ne žive u zvaničnim rezidencijama“.

Pomalo zajedljivi reporter Haareca nalazi da je jedna od nedeljivih stvari novi, davno poručeni i skupo plaćeni premijerski Boing 767, koji na aerodromu u Lodu čeka prvi let i prvog putnika.

Bibi se priprema za, Beni čeka svoj red.