Jobik, neželjen gost

Iz naših domaćih izvora se saznaje da je Jobiku subotička policija samo zabranila konferenciju za štampu, a – kako može da se pročita na sajtu grada – „pošto je prostorija u koju su pozvani novinari skučena, a prostor se nalazi u jednosmernoj ulici i ne odgovara nameni, pa može doći do poteškoća u saobraćaju“. Tražeći i shvatljivija tumačenja nalazimo jedino ocenu Ištvana Pastora, kao predsednika Saveza vojvođanskih Mađara: „Sa zaprepašćenjem posmatramo dešavanja u Vojvodini koja inicira Jobik.“

Ne zna se, dosad, da u Srbiji deluje predstavništvo bilo koje strane političke partije. Reakcije na nastup Jobika u Londonu mogu, otud, da budu poučne. Dovoljno je pogledati izveštaj u Gardijanu:

„Lider najmoćnije partije krajnje desnice održao je u nedelju miting, uprkos zahtevima da mu se ne dozvoli ulazak u Ujedinjeno Kraljevstvo i snažnog protivljenja aktivista protiv rasizma. Endrju Dismor, član Gradskog veća i, ranije, laburistički poslanik, nazivajući Jobik najmoćnijom fašističkom strankom u Evropi – bio je posebno angažovan. „Mislim da je veoma važno da pošaljemo poruku da nećemo da se sa ulica Londona širi Jobikova mržnja“, rekao je podsećajući Engleze da „imamo zakone protiv raspirivanja rasne netrpeljivosti, a Jobik je rasistička partija, čija meta su Romi, koje želi da izoluje u geto, kao što cilja i na jevrejski narod.“

Dismor je upozorio i druge: „Ovo u Mađarskoj podseća na ono što se događalo u nacističkoj Nemačkoj tridesetih godina (prošlog veka) i ne smemo da dozvolimo da se nastavlja ovde.“

Organizacija Ujedinjeni protiv fašizma je izdala svoje upozorenje: „Jobikova mržnja nema mesta u ovdašnjem modernom društvu, ni igde u Evropi. Gde god su fašisti prisutni, u porastu su rasistički i antisemitski napadi, kao i islamofobija.“

Sa sedamnaest procenata glasova osvojenim na biralištima 2010. i skoro pedeset poslanika u parlamentu, Jobik je – po zastupljenosti – treća po snazi partija u Mađarskoj, sa neprekidnim apetitom i pred nove izbore početkom aprila ove godine.

U popularnim političkim leksikonima Jobikova ideologija je predstavljena kao mađarska radikalno nacionalistička stranka. Partija za sebe smatra da je „principijelna, konzervativna i radikalno patriotska hrišćanska, čiji je fundamentalni cilj zaštita mađarskih vrednosti i interesa“.

Priručnici, istovremeno, prikazuju i drugu stranu medalje: naučnici, nezavisni mediji i politički protivnici opisuju pripadnike Jobika kao fašiste, neofašiste, ekstremiste, rasiste, antisemite i progonitelje Roma.

Razložni mađarski politički mislioci vide Jobik kao „telo opasno posednuto virusom fašizma“ ili, sasvim jednostavno, kao „zlo u društvu“.

Pokret Gabora Vone veruje u „časnu misiju“ u kojoj mu je pouzdan oslonac „nikad nepreboljeni Trijanon“, na kome i danas može da se prikupi dobit.

Buđenje snova iredente, pohranjene u više generacija, i pošto bi valjalo da su nova vremena uravnotežila osećanja, sigurno pripada Jobikovom časovniku.

Poslednjih godina i konzervativna vlada Fidesa, tvrde desnice, svojim sistematskim davanjem državljanstva „izgubljenim sinovima“, da podstakne jačanje „rasejanog nacionalnog bića“, sigurno i na opipljive dobitke u glasovima na izborima. U tome ima i dovoljno zajedničkog imenitelja sa Jobikom.

Prošle jeseni je u parlamentu u Budimpešti svečano obeleženo izdavanje pola miliona „prekograničnih“ pasoša. Po dostupnim izvorima, „od dosad podnetih skoro sto hiljada zahteva iz Srbije, više od šezdeset hiljada ljudi dobili su mađarske papire, posle ispita, koji se polaže bez muke“.

Za dobijanje mađarskog državljanstva – upućuju se zainteresovani – „potrebno je dokazati da je neko od vaših predaka sa kojim ste u pravolinijskom srodstvu i na koga se pozivate bio mađarski državljanin, da vladate jezikom na nivou komunikacije, a postupak je besplatan“. Ima i praktičnih saveta o „rodoslovnoj vertikali“: „Nije potrebno da su vaši preci bili mađarske nacionalnosti, već samo da su, u određeno vreme, rođeni na teritoriji mađarskog dela Austrougarskog carstva. Ti važni datumi su 26. jula 1921, a za osobe rođene u većem delu Vojvodine između 11. aprila 1941 i 20. januara 1945.“

Jobik bi rado pomerao kazaljke unatrag. Neželjen je gost.