Keri na žeravici

Posebna briga Obaminom ministru su tradicionalno bliski bliskoistočni oslonci Kairo i Rijad, a sada prestonice u kojima su ga čekali neprijatni nagoveštaji da Egipat i Saudijska Arabija mogu da potraže i druga prijateljstva i savezništva.

Nabil Fahmi, ministar spoljnih poslova, sa Nila je unapred upozorio na uzburkano stanje američko-egipatskih odnosa, a u izjavi agenciji Rojters je dodao mogućnost da se Egipat, za potrebe svoje bezbednosti, osvrne i mimo SAD. Princ Bandar bin Sultan, šef obaveštajne službe pustinjske kraljevine, kako beleži Bi-Bi-Si , govorio je evropskim diplomatama da bi njegova zemlja, posle decenija bliske vojne ekonomske saradnje, mogla da učini strateški „veliki zaokret“ u odnosima sa SAD. U Vašingtonu je sve ovo zvanično primljeno kao „uglavnom retorika bez većeg značaja“. Analitičari ne veruju u ozbiljnije nastajanje zajedničkog imenitelja; bilo sa Kinom ili Rusijom, koliko ni sa bivšim kolonijalnim znalcima Britanijom i Francuskom. Keri je u Kairu ukazao da odnosi Amerike i Egipta ne treba da budu određeni visinom pomoći u novcu, već političkim i ekonomskim partnerstvom. Posle generalskog uklanjanja sa vlasti demokratski izabranog predsednika Mohameda Mursija, izdanka Muslimanske braće, nasilja i krvavog uspostavljanja normalnih prilika, SAD su stavile u nižu brzinu uobičajenu vojnu pomoć Kairu od 1,3 milijarde dolara godišnje, zamrzavajući daljih 260 miliona u gotovom, i isporuku četiri F16 aviona, „u očekivanju napretka u demokratiji ljudskim pravima“. Alibi Vašingtona da prvenstveno postupa prema svojoj zakonskoj obavezi, nije imao dobar prijem u Kairu.

Državni sekretar je, posle razgovora sa Fahmijem, uveravao medijske izveštače da se „ne radi o kažnjavanju“, ali kakvo je opšte raspoloženje Egipćana, teško da je potpunije uspeo da odobrovolji domaćine. Još veće iskušenje je Saudijska Arabija. Sa decenijama uhodanim saveznikom, sada je Vašingtonu potreba popravka pohabanih odnosa, posebno merenih optužbama za „okretanje SAD Iranu i izbegavanje obaranja Asada u Siriji“. Kerijeva delikatna misija je „pilula umirenja“ kralju Abdali i dinastiji Sauda, koja zazire od moguće vlade u Damasku sa zaleđinom iz Teherana, koliko i od makar naznake američko-iranskog smirenja i „gledanja kroz prste“ persijskom nuklearnom programu.

Upućeni ističu „saudijsko razočaranje američkim kolebljivim pristupom Siriji i manjkom podrške postmursijevom Kairu“. Kad je Obama „zategao“ pomoć Egiptu, Saudijci su preuzeli da iz svoje kase pomažu novu vlast u Kairu. Keri je već na prvom koraku nastojao da umanji oštre razlike između Vašingtona i saveznika koje posećuje: „Ima zemalja u regionu koje su želele da SAD, što se tiče Sirije, učine jedno, a mi smo uradili nešto drugo. Te suprotnosti u pojedinačnoj političkoj taktici ne stvaraju razliku u pogledu osnovnog cilja naše politike. Istorija dokazuje da su demokratije stabilnije, plodnije i uspešnije od bilo kakve druge alternative.“ Keri je bio i sasvim precizan, dodajući da neće dozvoliti da zemlje kao što su Saudijska Arabija, Jordan i Egipat budu „napadnute spolja“, a komentatori to čitaju kao „zavesom zastrtu poruku Iranu“.

Istovremeno, na adresu Rijada, Farid Zakarija, kao kolumnista magazina Tajm, šalje svoju poslanicu: „Da postoji nagrada za najneodgovorniju spoljnu politiku, njome bi sigurno bila odlikovana Saudijska Arabija. To je najodgovornija nacija za rast islamskog radikalizma i ratobornosti širom čitavog sveta. U prošle četiri decenije, neizmerno petrolejsko bogatstvo kraljevine bilo je upotrebljeno da se jemči izvoz ekstremne, netrpeljive i nasilničke verzije vahabijskog islama.“ Zakarija tumači kako „saudijski zvaničnici često tvrde da ti fondovi potiču od pojedinaca i fondacija i da vlast nema nad njima kontrolu, ali mnoge od ovih organizacija stvorili su vlada ili značajni članovi kraljevske porodice, a u Saudijskoj Arabiji niko ne može da deluje u suprotnosti sa nacionalnom politikom, pošto je država apsolutna monarhija.“ Navodi i mnoge terorističke udare na različitim stranama, uz konačni nalaz: „Otkad je Al Kaida 2003. direktno napala Rijad, Saudijci su udarili na terorizam kod kuće, ali nisu okončali podršku vahabijskim centrima, medresama i militantnim aktivistima u inostranstvu.