Ustoličenje novog kralja poslednje komunističke monarhije ne mora da bude i sasvim pouzdan znak da će i Kim Džong Un biti cezar Severne Koreje, kakvi su bili njegovi otac i deda. Kim Il Sung – po još sovjetskim izvorima Jurij Isakovič Kim, rođen u selu blizu Habarovska na ruskom Dalekom istoku – bio je Veliki vođa, njegov sin i naslednik, preminuli Kim Džong Il Dragi vođa, a Kim Džong Un, koji stupa na presto, zasad je Bistri vođa.


Ograđena od sveta i u mnogo čemu i od dvadeset prvog veka, Severna Koreja jedan je od totalitarnih režima, u kome je polovinom devedesetih od gladi umrlo skoro tri miliona stanovnika, ali „za dobro nacije“ od 2006. proizvodi nuklearno oružje. Da li zazidana dalekoistočna piramida vlasti odoleva? Arapsko proleće je odnelo Mubaraka i Gadafija. Hipnotisanost smrću diktatora u Pjongjangu, još je dovoljna da umesto pomisli na bunu izaziva opštenarodni plač i jecanje, ne samo iz straha od aparata dinastije Kim.

Upućeni ukazuju na savršenost narodu utisnutog zvaničnog uverenja i navike da je naciji potreban jedan snažan lider, „mozak nacionalnog organizma“, kako bi se hranio mit o državi, u kojoj je neophodno vladanje, okupljanje oko vođe, a ne demokratsko upravljanje, a sve to sprovođeno uz ograničenu informisanost i gulag sistem očuvanja poslušnosti, recept je od postanja Severne Koreje. Tako se dosad održavaju Kimovi, što ne znači i večno.

Kim Il Sung je od 1948. upravljao četrdeset šest godina, Kim Džong Il je dugo – do 1994 – čekao svoj red, ali je zato bio brižno pripreman za očevu kopiju kulta, dok je Kim Džong Un jedva pre dve godine javno naznačen za prestolonaslednika, pa nastupa sa malo vežbe u nošenju „krune“.

Kako će generali – Radnička partija je manje spremna, jer se autoritet vlasti nije toliko gradio na političkoj tribini, koliko na vojničkoj – beskrajno uvažavati propisanu hijerarhiju, kojoj na čelo dolazi poletarac? Da li će starija braća biti poslušni izvršioci testamenta?

Otac Kim je, istina skoro u poslednji čas, trasirao put izabranom sinu, najmlađem u porodičnom podmlatku, kad ga je iznenada unapredio u generala sa četiri zvezdice, takođe i na visoku partijsku partijsku funkciju, pritom postavljajući ga odmah pored sebe na javni politički ikonostas.

Zapamćeno je da je, istovremeno sa Kim Džong Unom čin generala, sa četiri oficirske zvezdice dobila članica Centralnog komiteta, mlađa sestra Kim Džong Ila, supruga drugog po moći čoveka u zemlji Čang Sung Taeka. Tetka je postala prva žena, koja je tako visoko napredovala. Neki poznavaoci tada su čak pomišljali da je to „zapravo blagovremena dodela uloge pouzdanog staratelja tokom prenosa vlasti“. Bilo je, među strancima, i veoma „slobodnih mišljenja“ da generalica priželjkuje da mesto namenjeno nećaku pripadne njoj; da se zapravo – posle Kim Džong Ila – otvori i decenijama nezamisliva ozbiljnija borba za vlast, makar u porodici.

Stvarnija je sadašnja komentatorska pažnja, koja se poklanja Čang Sung Taeku. Kim Džong Ilov zet (suprug rođene sestre, kao ishod mladalačke romantične veze u istoj muzičkoj grupi), je već na dužnosti zamenika predsednika Nacionalne komisije za odbranu, što praktično znači drugog moćnog čoveka, i po mnogima gaji i sopstvene ambicije; ne samo da ostane neka vrsta regenta tokom sazrevanja Kim Džong Una. Uostalom, govori se da je iz senke poslednjih godina uveliko upravljao prethodnim Kimom.

Odmereni londonski Ekonomist ovako nazire razvoj u Pjongjangu, ponavljajući da Kim Džong Un nije uživao luksuz očevog uvođenja u praksu: „Još u svojim tridesetim godinama života i sa veoma malo iskustva u vladanju, može da se suoči sa nezgodama kad se prihvati dužnosti. Teškoća s kojom će se suočiti je – ukoliko se smatra miropomazanim diktatorom u nastajanju – da je sa dvadeset sedam (ili dvadeset osam, zavisi kome da verujete u datum rođenja) godina isuviše mlad da poseduje stvaran uticaj nad dvema institucijama koje su bitne, partijom i armijom. Mnogo će zavisiti od onih oko njega, posebno Čang Sung Taeka. Ali, da li Severna Koreja može da ostvari uspešnu tranziciju ne zavisi jedino od događaja unutar zemlje, već i od Kine, bez čije pomoći bi Sever brzo doživeo kolaps. Nije verovatno da će Kina gurati reformu severnokorejskog političkog sistema, mada neki posmatrači misle kako Peking možda želi da se u Pjongjangu ojača uloga partije u odnosu na vojsku, kao i da će nastaviti pokušaje podsticanja ekonomskih reformi i većeg otvaranja.“ Severnoj Koreji sada ostaje samo Kina kojoj može da se okrene, ako politička tranzicija, krene naopako, smatraju poznavaoci. Kralj je mrtav. Živeo kralj?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari