Kim Treći

Uvođenje najmlađeg sina na balkon – smatra se – kao pouzdana najava izbora naslednika, „kad dođe vreme“, čime je započet proces budućeg ustoličenja nosioca potpune vlasti, kakvu je od 1948. imao deda, a od 1994. je istom čvrstinom drži otac, ozbiljno oslabljenog zdravlja, ali i danas ne manje moći. U nekoliko dana, prvi put je u političkoj scenografiji viđen Kim Jong Un, unapređen istovremeno na visoku partijsku funkciju i u čin generala sa četiri zvezdice.

Poznavaoci smatraju da potpuna izgradnja kulta „Mladog generala“, kako ga već javnost već oslovljava, tek predstoji. Iz ono malo poznatog veruje se da ima „oko dvadeset sedam godina“, da je izvesno vreme pohađao internatsku ili vojnu školu u Švajcarskoj i da je nekoliko godina proveo u armiji.

Izjava zvaničnika vladajuće Radničke partije Jang Hjong Sopa agenciji AP uz proslavu 65-godišnjice („najveću u nacionalnoj istoriji“, govore oduševljeni aktivisti) je sigurno sasvim dovoljna: „Naš narod je ponosan na činjenicu da je iz generacije u generaciju obdaren velikim liderima. Vodio ga je veliki predsednik Kim Il Sung, zatim veliki general Kim Jong Il, a takođe smo počastvovani vođstvom generala Kim Jong Una.“

Strani novinari, iznenada pozvani u goste, zapažaju kako „do pre nekoliko nedelja ime Kim Jong Una nikad nije javno pomenuto, a njegove fotografije nikad nisu bile viđene, a sada deli centralnu tribinu sa ocem“. Postupak kratko nazivaju iznenadnim „septembarskim katapultiranjem“.

Zapaženo je da je, istovremeno sa Kim Jong Unom unapređenje u čin generala, takođe od četiri oficirske zvezdice dobila članica Centralnog komiteta i njegova tetka, sestra Kim Jong Ila, supruga drugog po političkoj moći čoveka u zemlji. Tetka je postala prva žena, koja je tako visoko napredovala. Neki poznavaoci, ipak, veruju da je uspeh „zapravo dodela uloge pouzdanog staratelja tokom prenosa vlasti“. Ima, među strancima, i mišljenja da nova generalica ima ambicija da mesto namenjeno nećaku pripadne njoj; da se zapravo – posle Kim Jong Ila – otvori i decenijama nezamisliva ozbiljnija borba za vlast.

Kanadski TV reporter, oslonjen i na agencijske izveštaje, pomišlja da „tranzicija neće biti sasvim laka“, dodajući kao eho poziv sa juga „na buđenje severa u trogeneracijskom naslednom procesu“: „Ovo više nije ista zemlja, kakvu je Kim Jong Il nasledio od svog oca Kim Il Sunga 1994, kolikogod režim čini sve da proces bude što smireniji.“

Tegobe Pjongjanga, pre svega ekonomske, a i sve druge; zaoštravanje sa južnim susedom, „braćom“ sa kojom nema pomirenja, ne mnogo udaljenijim Japanom i velikim delom moćnog sveta, pre svega zbog severnokorejskih nuklearnih namera, sigurno su veoma ozbiljne. Ali, nema znakova socijalne nestabilnosti. Devalvacija pre godinu dana nije se pokazala kao željeni pojas za spasavanje na tržištu za koje je Centralni komitet prethodno zaključio da je postalo „izvorište nesocijalističkog postupanja“. Statistika UN otkriva povećanu smrtnost novorođenčadi i skraćivanje prosečnog životnog veka stanovništva. Jednom od četvoro građana potrebna je pomoć u hrani, ali je dobija svaki sedamnaesti „zbog uzdržanosti donatora prema zemlji koja razvija atomsko oružje“.

Severnokorejski establišment uverava da je istina – „zavera Zapada“.

Osamdeset stranih novinara, ugošćenih na partijsko – državnom slavlju, pažljivo su upućeni na drugačiju sliku. U avionu za Pjongjang im je, pored ostalih ljubaznosti, podeljen lokalni list na engleskom jeziku u kome je i tekst „Za dobro naših žena“, gde je opisana davna poseta Kim Jong Ila jednom porodilištu: „Rečeno je da će prva tri sprata biti obložena mermerom, a ostali jeftinijim materijalom. Kim je izrazio sumnju i posle dubokog razmišljanja predložio je da se napravi ukrasni pod od dragog kamena, koji je bolji od mermera. Zahvaljujući tom mudrom savetu posetioci porodilišta uživaju u podu prošaranom rubinima, safirom, topazom i drugim vrednim materijalima.“

Briga za narod počinje već od porodilišta.