Kimov pirinač i rakete

Uz prošlu, kasnu jesenju žetvu svevišnji lider nacije, generalni sekretar Radničke partije je, kako je zabeležio Bi-Bi-Si, „situaciju uporedio sa najvećom nesrećom zemlje, kad su devedesetih godina ljudi umirali od gladi (stotine hiljada), pa se on zbog ekonomske situacije sada oseća kao da hoda po tankom ledu“.

Naredio je da se čuva svako zrno, dok su građani i pripadnici armije upućivani da pomažu poljoprivrednicima (svrstanim u dve hiljade zadruga) u prikupljanju letine.

Pandemija kovida i loše vremenske prilike su takođe značajno uticale na punjenje ambara.

I ne tako davna procena Organizacije UN za hranu (FAO) – sem toga – nalazi da se u Severnoj Koreji gubi oko petnaest procenata prinosa pirinča „zbog zastarelih alatki i neopremljenosti proizvodnje“.

Strani komentari, oslanjajući se na eksperte, smatraju da Pjongjang, tražeći mesto u „nuklearnom klubu“, jednostavno više ulaže u novu vojnu tehnologiju i rakete nego u opremu za uspešnije berbe hrane, priznajući, istina, postojanje posebno izloženosti ovog područja globalnim klimatskim promenama, čestim poplavama i tajfunima.

Raketna „žetva“ privlači prevashodnu pažnju sveta.

Huasong balističke naprave, procena je, mogu da nose atomske glave i dobace do američkih perifernih teritorija, uskoro izgleda i do centralnog kopna.

Posmatrači ispituju otkud sada tolika užurbanost Kim Džong Una, koji je 2018. sam proglasio moratorijum na severnokorejske nuklearne probe i ispaljivanje raketa velikog dometa.

Veliki vođa izvesno pokušava da pokaznim vežbama „osvoji“ ukidanje ili bar umanjenje američkih i međunarodnih sankcija pre bilo kakve obnove razgovora sa Vašingtonom.

To za Bajdenovu administraciju, sasvim sigurno, „nije prihvatljiv postupak za ulazak u diplomatsku partiju“.

Trampova, već zaboravljena tri probna susreta sa „Kimom Trećim“, „mirovno rukovanje“ i opipavanje pulsa – su neupotrebljiva predigra.

Kim Džong Un je pre desetak dana predsedavao skupom vodećih članova partije koji su, izvestio je Asošieted pres, doduše „uvijenom pretnjom“ nagovestili prekid moratorijuma zbog, kako oni vide, pokazanog neprijateljstva i pretnji Amerike“.

Južnokorejski predsednik Mun Džei En ocenjuje da su „najnoviji koraci Pjongjanga kršenje rezolucije Saveta bezbednosti i udarac naporima međunarodne zajednice da učvrsti mir na poluostrvu i nađe rešenje za nuklearno smirivanje“.

Profesor Li Erik Isli iz Seula ima svoje tumačenje: „Pjongjang želi da ojača nacionalni ponos i da podseti Vašington i Jug da bi pokušaj rušenja Severa imalo visoku cenu, dok istovremeno od sveta traži da nečim nadoknadi njegovo delovanje kao odgovorne nuklearne sile“.

Po njemu, četiri glavna razloga severnokorejske sezone januarskih raketnih testova su: tehnološka provera novih sistema, vojničko uvežbavanje u rukovanju novim proizvodima, upućivanje političkih signala i slanje oglasnih poruka stranim kupcima.

Ne treba, kaže ovaj istraživač, zaboraviti ni domaći auditorijum i njemu upućenu poruku o moći i odlučnosti rukovodstva države.

Kim Džong Un je naime prošle godine objavio dugoročan plan razvoja oružja, uz detaljnu listu želja, koja uključuje nadzvučne naprave, obaveštajne satelite, međukontinentalne rakete i podmornice opremljene za lansiranje nuklearnih projektila.

Severna Koreja, po dostupnim podacima, u stalnom sastavu armije ima skoro 1.300.000 aktivnih pripadnika, šest stotina hiljada rezervista, blizu šest miliona pripadnika posebnih paramilitarnih formacija i oko dvadeset šet miliona stanovnika.

Međunarodna agencija za atomsku agenciju iz Beča, na osnovu satelitskih snimaka, 2021. godine je obavestila da je po svemu sudeći Severna Koreja obnovila rad reaktora i njen nuklearni program ide „punom parom napred“.

Kakva će biti žetva?