Kiparski EU presto

Možda je danas za Riplija činjenica da je na čelu evropske porodice komunista sa Afroditinog ostrva: predsednik Republike, koju je u nezavisne države 1960. upisao pravoslavni arhiepiskop Makarios, od 2008. je Dimitris Hristofias i od prvog jula je prvi među dvadeset sedmoricom jednakih. Kako Njujork tajms pominje, sadašnji šef države i lider Progresivne partije radnog naroda (AKEL), u mladosti školovan na Institutu socioloških nauka u Moskvi, u novoj ulozi i sam sebe opisuje kao „crvenu ovcu Evrope“.

Analitičari i znalci briselskih prilika bave se značajno drugačijim posmatranjem barometra EU. U Nikoziji su veoma sigurni na koju stranu kazaljka, u njenim rukama, treba da skrene. „Proširenje Evropske unije je jedan od naših glavnih prioriteta i nikako ne može da se završi ulaskom Hrvatske“, kaže ministarka spoljnih poslova Erato Kozaku Markulis, „a naše predsedavanje želi da ubrizga više dinamike u razgovore o pristupanju, pogotovo sa Islandom, a iako Turska odbija da ima kontakte sa ‘kiparskim tronom’, mi ćemo se prema njoj ponašati kao i prema svakom drugom kandidatu“.

Ankara, smatrajući Kipar „poludržavom“, najavljuje kao predigru za 2013. kontakte sa sledećim predsedavajućim – Irskom, pre njenog preuzimanja palice, a računa i na naklonost Lisabonskog ugovora, koji je mnoge nadležnosti izuzeo od rotirajućeg prestola.

Predsednik Hristofias saopštava da će postizanje sporazuma o budžetu EU 2014 – 2020. biti najpreča briga u sledećih šest meseci, dok je njegova zemlja na čelu. Istovremeno, na sajtu Evropskog saveta je poručio da je „pravi trenutak da svi naši napori budu usmereni ka boljoj Evropi za mlađe generacije, dok budžetska disciplina mora da bude ostvarena unapređenjem snažne strategije razvoja, kako se politika samo surovog stezanja omče štednje nije dokazala kao uspešna“.

Istovremeno, za sebe Kipar – čija ekonomija čini 0,2 procenta ukupne privrede evrozone – traga za „injekcijom u gotovom“, koja se meri na deset do dvanaest milijardi evra, kako bi smirio sopstvenu buru. Staje tako u stroj sa Grčkom, Portugalom, Španijom i Irskom.

Kiparske banke i finansije veoma su blisko povezane sa sudbinom Grčke, ne samo nacionalnim osećanjima, već poslovima, koji su posle godina blagostanja došli na naplatu. Nametnutim dobrovoljnim opraštanjem Atini kao eliksirom za ozdravljenje, kasa Nikozije je za čas ostala bez četvrtine vrednosti svog nacionalnog proizvoda. Ministar finansija Vasos Siarli, kao iskusni bankar nalazi najpogodnije poređenje: „Mi smo među prvima bili pogođeni nuklearnom eksplozijom kakva je zadesila Atinu.“ Viteški u londonskom nedeljniku Ekonomist odmah dopunjuje slagalicu: „Kipar za svoje nevolje ne može da krivi samo druge. Ekonomija je neprekidno rasla do izbijanja globalne finansijske krize. Ali, bum je bio neodrživ. Kompanije i domaćinstva su se našle u velikom dugu, a vladino zaduženje je raslo zahvaljujući preterano galantnim platama u javnim službama i indeksirnim privilegijama, uključujući dve redovne povišice godišnje. Nešto od ovoga je isplaćivano iz bankarskih depozita dospelih iz Rusije, Ukrajine i Srbije. Ako se to nastavi, evrozona se kreće prema starateljskom nadzoru nad nama.“

Vlada, posebno predsednik Hristofias, pored novčane transfuzije iz EU, priželjkuje pojas za spasavanje iz Rusije – posle prvog zajma od 2,5 milijarde evra – od daljih pet, na šta je (po agencijskim vestima) Moskva spremna, uz uslov da njeni ulagači povećaju postojeća vlasnička prava, a polažu se nade i u kineski kredit.

Ministri u Nikoziji uveravaju da „mogu da obave posao kao i svi drugi“, odbacujući sumnje u „levantske osobine“ i podsećaju da su južnjačke osobine – kako navodi jedan analitičar sklon preciznosti – „savladane kompetentnošću naučenom od britanske administracije, dobrom nasleđu kolonijalnog doba“.

Afroditino ostrvo sa 800.000 stanovnika preuzelo je na uzburkanom moru kormilo evropskog broda od pola milijarde ljudi.

Samodisciplinovanje, odricanje i štednja Kipru su, kao i svuda, neizbežna zajednička budućnost, koja je već počela, i pored predsednikovih reči o „grešnicima koji deluju kao kolonijalne snage“, stavljajući na crnu listu Evropsku komisiju, Evropsku centralnu banku i Međunarodni monetarni fond.

Iduće godine na Kipru su izbori, pa je gorčina objašnjiva, kakva god da je stvarnost. Nije običaj da se birači unapred nude čašom žuči. To je jednom, pamti se, kao izuzetak sa Britancima uspešno učinio Vinston Čerčil.

Vremena se menjaju, a i političke potrebe, mogla bi da se savremenoj praksi prilagodi latinska izreka.

Borivoj Erdeljan