Kiparski veliki ispit

Federalni kišobran uključiće bolne političke kompromise, ali i izbavljenje od neizlečive nepomirljivosti, kakva se od iskrcavanja armije Turske (i danas 35.000 njenih vojnika na severu ostrva) 1974. održava u raspolućenoj zemlji. Ovog puta Kiprani sami oblikuju dogovor; ne izjašnjavaju se – kako je ranije bivalo – o ponudama ma koliko dobronamernih mirotvoraca. Najveći ispit je novo otkrivanje jedinstvenog osećanja napuštenog i uveliko zaboravljenog kiparskog identiteta, pošto već mnoge generacije nemaju iskustva u zajedništvu, prolazeći pritom kroz odvojene škole grčkog i turskog patriotizma.

Predsednik na jugu Nikos Anastasiadis, liberalni konzervativac, političar desnog centra i umereni levičar Mustafa Akinči na severu – koliko da im ideološke odrednice zvuče suprotno – pokazuju valjano partnerstvo. Njihovi učestali razgovori sada se uveliko vide kao skora završnica, čak i na „dugom, veoma bolnom i osetljivom putu čak i o osporenoj ili otetoj imovini pripadnika obeju zajednica“, kao jednoj od najtežih prepreka. Nagoveštava se i spremnost – kad se dođe do formule sporazuma – Amerike, EU da finansijskom pomoći podrže obeštećenja. Upućeni izvori, štiteći se anonimnošću od preteranog zvaničnog optimizma, ipak ne kriju da je „proces dostigao tačku na kojoj nema političkih razlika, već mu predstoji više tehničko pitanje pisanja federalnih zakona i prilagođavanje turske strane uzusima Evropske unije, kako bi Kipar iskoristio poslednju šansu za ujedinjenje“. Pitanje bezbednosnih garancija sigurno će zahtevati osveženo staranje osnovnih jemaca – prilikom sticanja nezavisnosti Kipra 1960 – Grčke, Turske i Britanije. Analitičari dodaju i nadgledanje EU i UN „u ranoj fazi federalnog ujedinjenja, koje će poštovati postojeću većinu Turaka na severu i Grka na jugu“.

Javne poruke, poput ocene Espena Ajdea, posrednika UN, iznesene u atinskom Katimeriniju, govore o „značajnom napretku u pravom trenutku, uz još preostali posao“ i pohvalama velikoj posvećenosti dvojice lidera, koji su „uložili ozbiljne napore“ prilikom dosadašnjih dvadeset međusobnih susreta i kroz desetine, pa i stotine sastanaka njihovih saradnika. Posmatrači posebno ističu izglede za ekonomske dobiti na koje mogu da računaju obe strane, pritisnute svaka svojim velikim teretom – Grčka dužničkom krizom čije rane sporo vidaju EU i Međunarodni monetarni fond, Turska izolacijom i gotovo kritičnom finansijskom zavisnošću od kopnene Turske.

Studija Instituta za mir iz Osla nalazi da će ujedinjenje razdvojenog Kipra u prvih pet godina povećati dohodak po stanovniku za 1.800 evra. Pomirenje otvara put i najprimamljivijem ekonomskom snu, početku mirnog (zajedničkog) korišćenja prebogatih nalazišta prirodnog gasa oko ostrva, čiju jednostranu (grčku) eksploataciju osporava Turska. Istočni Mediteran bi, po proceni eksperata, „ako sve bude valjano obavljeno, mogao da postane jedan od ključnih energetskih snabdevača Evrope“. Agencija AP beleži da su već angažovani stručnjaci iz Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke da Anastasiadisu i Akinčiju „nađu put za izlazak iz imovinsko-ekonomsko-finansijskog lavirinta“ blagovremenim prepisivanjem dovoljno dobrog recepta, koji će kasnije biti prihvatljiv i sumnjičavim građanima. Istambulski Hurijet, sa razlogom, piše da je „uvezivanje finansijskog paketa ujedinjenja posebno krupan zalogaj“. Zadržavanje samo na političkim sastojcima pregovora i ostavljanje ekonomskih implikacija kasnijim danima sadrži „trajno neizlečivi virus“, ukazuju staloženi komentatori.

Pre nego što su se Nikos Anastasiadis i Mustafa Akinči prihvatili brzopotezne pregovaračke partije postojala je, ali pohranjena u diplomatskim arhivama virtuelna zamisao budućnosti ostrva: „Ujedinjeni Kipar, kao federalna država, biće utemeljen na političkoj jednakosti Grka i Turaka, imaće jedinstven međunarodni identitet i jedan suverenitet, kakav uživaju sve članice UN, koji proističe podjednako od samostalnosti obe zajednice. Postojaće jedinstveno kiparsko državljanstvo, uređeno po federalnom zakonu. Svi će, takođe, biti građani i ili grčke ili turske konstitutivne države (ovaj ključ biće unutrašnji, i ni na koji način zamena za jedinstveno kiparsko državljanstvo). Ustav će, kao vrhovni zakon, precizirati sve nadležnosti u složenoj formuli nezavisnosti i povezanosti i neće dozvoliti bilo kakvo preklapanje i mešanje. Za moguće sporove je nadležan Federalni vrhovni sud. Biće zabranjena svaka secesija ili unilateralna promena, a čitav paket biće odobren na istovremenom referendumu grčke i turske zajednice. Bila kakva arbitraža je u kasnijim nedoumicama isključena.“ Stvarnost se, uz sav oprez, bliži takvoj slici.