Uverenje Moskve da sankcije Evropske unije i Amerike „ne ujedaju“ ni njenu privredu, ni građane, i da zapravo više „grizu“ tvorce kazne nego Ruse nailazi na neprijatne nagoveštaje ko plaća ceh. Moskovski poslovni dnevnik Vedomosti, koji „čitaoce obaveštava o najvažnijim ekonomskim, političkim, finansijskim i korporativnim događajima, nudeći dubinsku analizu i predviđanja“, prvi je objavio da je predsednik Rosnjefta zatražio novčanu pomoć od vlade.

Beleži da je dug ove državne kompanije krajem juna iznosio oko 44 milijarde dolara. Prenoseći vest o „dobro poznatom svetskom energetskom džinu“ u nevolji Bi-Bi-Si piše da će vlada Dmitrija Medvedeva analizirati i razmotriti predlog da se pare nađu u Fondu za socijalno staranje iz koga se – inače – isplaćuju penzije.

Očekuje se da i druge državne kompanije zauzmu red.

Vedomosti pritom navode mišljenje Konstantina Sonina iz moskovske Više škole za ekonomiju o „lošem znaku koji dolazi iz Rosnjefta“: „Što više bude zategnuta geopolitička situacija, sve skuplji će biti strani novac, a uz sankcije finansijskim institucijama postaje teže da daju kredite. Biće manje biznis projekata i proizvodnje dobara. Dohodak i plate padaju, a potrošnja ne raste.“

Opis londonskog Gardijana je da je „rast anemičan, dok biznis elita trepće“: „Opadanje kreditnih vodopada je kao rušenje domina. Velike kompanije, osećajući koliko su zapadni kreditori nevoljni, okreću se ruskim bankama za zajmove.“

List Moskou tajms navodi upozorenja: „Čini se da je zasad Rusija izbegla stezanje ekonomskog kaiša, ali recesija je još verovatna u drugoj polovini godine.“ Preliminarni pokazatelji o privrednom rastu u periodu proleće – početak leta približno su jednaki sa zimskom sezonom (januar – mart) – iznose oko 0,8 odsto. Za celu 2014. predviđanje je 0,3 procenta. Zabrana uvoza hrane sa Zapada – po viđenju analitičara – „prouzrokovaće bolan porast cena građanima, koji su svojim trošenjem prethodnih godina bili glavni faktor održavanja privrednog rasta“. Kao jednostavan primer je ponuđen podatak da je u julu prodaja automobila opala za „dramatičnih 23 odsto“.

Gotovo vojnički kratkim ukazom, u samo desetak redova, predsednik Vladimir Putin je trenutkom potpisivanja naredbe na godinu dana zabranio uvoz poljoprivrednih proizvoda i hrane iz zemalja koje su uvele sankcije Rusiji.

Istim dekretom zahteva sprečavanje brzog rasta cena i više domaće robe. Sajtovi su preneli i fotografiju Putina u samoposluzi, okruženog prepunim policama, dok zajedljiviji blogeri najavljuju „pravljenje omiljenog italijanskog sira u kućnoj radinosti“.

Profesor Sergej Guriev razdvaja političko-populističku dobit od samozadovoljstva „strateškom nezavisnošću od Zapada“ i lošu stranu od osvajanja takvog poena. Opasnost je, po shvatanju ovog ekonomiste, što istovremeno „uključuje dramatičan pad životnog standarda Rusa, temelja domaće podrške predsedniku Putinu“. Izračunato je da je godišnja potrošnja domaćinstava udvostručena, ako se poredi sa poslednjim danima Sovjetskog Saveza.

U opširnom tekstu profesor smatra da je „finansijski sistem Rusije veoma ranjiv“: spoljni dug bankarskog sektora je 214 milijardi dolara, od kojih 107 dospeva u roku od godinu dana; kompanije su „kratke“ ukupno 432 milijarde dolara. „Ovo su ogromne sume čak i za Moskvu, sa deviznim rezervama od 480 milijardi dolara“, zabrinuto sabira Guriev.

Urednik biznis programa mreže Bi-Bi-Si pominje da je trideset procenata depozita ruskih banaka sada zarobljeno, ali i u istom prilogu prenosi mišljenje eksperta Ralfa Silve da će ipak stradati londonski Siti i Njujork, „jer prvi put Rusi shvataju da u stvari mogu da žive bez globalne finansijske industrije“. Njegov kolega Kris Skiner dopunjava da restrikcije „mogu da ubiju tok ruskog kapitala kroz naša tržišta, ali – pita se – može li da se okrene Honkongu i Šangaju.

Među upućenima se očekuje da odliv kapitala bude „najmanje 100 milijardi dolara, moguće je i čitavih dve stotine“. Nagađa se i o vladinom traganju da li da poveća PDV (sada je 18 procenata) ili da na postojeći doda još i posebnu kupoprodajnu taksu.

Međunarodni monetarni fond još vodi Rusiju kao „ekonomiju u razvoju“, sa osamnaest miliona ljudi ispod granične linije siromaštva. To je trinaest odsto stanovništva.

Dugoročnijoj prognozi pribegava Gardijan: Vladimir Putin, za koga se veruje da će se i 2018. kandidovati za šefa države, „želi da Rusija stigne do 7,5 procentnog godišnjeg rasta, kakav ima Kina, a ne do francuskog praznog hoda“.

Odavno je poznata izreka da „nema besplatnog ručka“, a valjana je pouka i političarima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.