Kraljica i domaćica

Poslala je javnosti slogan ‘dobro nam ide’ i ‘ja ću se pobrinuti da tako i ostane’. Recept uspeha kancelarke je relativno jednostavan. Politika koju predstavlja nema visoko postavljene ciljeve, a na dodir je prijatna kao somot ako se svi potrudimo, tako će nam i dalje biti. Ovako otprilike funkcioniše osećaj zvani Merkel.“

Minhenski Zidojče cajtung dodaje: „Merkelova je u krizi evra majstorski odigrala svoju dosad najveću ulogu švapske domaćice koja vodi računa o novcu. To se mnogim Nemcima sviđa. Vlast za nju nije spektakularna pojava. I to se dopada mnogim Nemcima. Tako joj je uspelo još nešto. Skromni bilans koalicije nije naneo štetu njenom imidžu: ono što je dobro, to je delo kancelarke.“ Pobednik izbora nije iznenađenje, ali rezultat čitave glasačke utakmice, kako je Angela Merkel porazila protivnike, a i neke saveznike, jeste neverovatan. Političkim prorocima bio je prethodno upravo nezamisliv. Njena Hrišćansko-demokratska unija sa bavarskom sestrinskom Hrišćanskom socijalnom unijom osvojila je skoro četrdeset dva procenta glasova (41,5) i samo pet poslaničkih mesta joj nedostaje do apsolutne većine u Bundestagu i vladavine bez partnera, što je poslednji put ostvario Konrad Adenauer. Merkelova je među liderima u evrozoni – gde je od početka krize od sedamnaest vlada palo dvanaest – jedina preživela proveru na izborima.

Ređaju se i domaći gubitnici. Najveći su liberali, koalicioni partner. Slobodna demokratska partija nije dostigla cenzus. Starosedelac u parlamentu prvi put – partija je osnovana davne 1948 – neće više imati poslanike.“Liberali su razbijeni, odstranjeni iz Bundestaga, poniženi. Zato su sami krivi“, piše nedeljnik Špigel: „Pred izbore pre četiri godine obećavali su da će smanjiti porez, što se nije dogodilo i za sve vreme učešća u vladi nisu učinili praktično ništa što bi biračima ostalo u lepoj uspomeni. Samo su senka nekada ponosnih pripadnika partije Hansa Ditriha Genšera.“

Socijaldemokrate su prošli bolje od drugih. Skupili su dvadeset pet procenata podrške birača, ali to je jedan od dva njihova najgora rezultata u posleratnim decenijama. Računska, a delom i politička uteha im je što kontrolišu devet od šesnaest država u nemačkoj zajednici. Velika pobeda kancelarke neće, međutim, biti sasvim sladak zalogaj. Opet je neophodna i neizbežna koalicija. Sa bankrotiranim Slobodnim demokratama to je nemoguće, a sa Levom partijom (bivši istočni komunisti, 8,6 odsto glasova) „brak“ je nezamisliv, a sa Zelenima je (sa ranijih dvadeset procenata na 8,4 sada) zasad nerealan savez.

Analitičari, kao održivu i ostvarivu kombinaciju – već ranije isprobanu – vide veliku koaliciju Angele Merkle sa socijaldemokratama. Naći zajednički imenitelj nije nimalo lak zadatak. Pregovori mogu da potraju nedeljama, pa i mesecima. Ankete nagoveštavaju da bi javnost bila naklonjena takvoj formuli, prenosi Rojters. Agencija dodaje kako bi „desno – levo partnerstvo pozdravila evropska porodica, nadajući se da će tako Angela Merkel olabavi svoj surov pristup članovima evrozone koji grcaju“. SPD je bila sa CDU u velikoj koaliciji od 2005. do 2009. Neki njeni prvaci kažu da ne žele ponavljanje, ali poznavaoci poručuju da će, pored pouka prošlosti, morati da reše nedoumicu „da li je u politici bolje nimalo ili nešto vlasti“.

Sigurno neobično za izbornu trku, ali je u ovom slučaju izvesno, posebno je zadovoljna jedna stranka koja nije dospela u Bundestag. Posmatrači smatraju da je „izvanredan proboj sa kojim treba računati“ Alternative za Nemačku, partije borbenih evroskeptika. Osnovana u februaru, na izborima u septembru samo za tri desetine procenta ostala je bez poslaničke klupe.

Joška Fišer, jednom šef diplomatije i bivši šef Zelenih, smatra da je „Nemačka, kao i Evropa, nasukana na sredini reke koju prelazi i nije u stanju da se vrati na obalu sa koje je pošla, ali ni da stigne na drugu stranu sa gospođom Merkel kao navigatorom“. Među Nemcima se odomaćio nadimak Angele Merkel – Mama. Ne samo zato što je viđaju u samousluzi sa zembiljom u rukama.