U korona ratu predsedniku Donaldu Trampu (oko 100.000 umrlih u Americi) veći neprijatelj od virusa su, čini se, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Kina.
Sa njima je rešio da se obračuna na svoj način, napuštajući SZO, jer „pokazuje poslušničku popustljivost prema Pekingu“, a sa predsednikom Sijem zapravo samo nastavlja započeti „dvoboj“, koji ne retko komentatori vide kao „poodmaklu zavadu dve supersile i sudar snažnog ega njihovih lidera“.
Što se ponašanja Trampove administracije prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji tiče, „to je jednostavno rečeno ćef jednog čoveka, bez konsultovanja sa Kongresom, usred najveće zdravstvene opasnosti našeg doba“, smatra – ne dvoumeći se – Lorens Gostin sa univerziteta Džordžtaun.
Posle višenedeljnih optužbi da je SZO pomagala Kini da prikrije rani početak epidemije, Tramp je novinarima u bašti ruža Bele kuće saopštio da Sjedinjene Države prekidaju odnose sa agencijom UN, čija je odgovornost briga za zdravlje svekolikog stanovništva sveta.
Pored toga, Amerika uskraćuje doprinos budžetu Svetske zdravstvene organizacije (za 2020/21 predložen iznos je blizu šest milijardi dolara, što je povećanje od 9 procenata prema prethodnom).
Dosad su Sjedinjene Države doprinosile uplatom svoje propisane članarine i dodatnim donacijama oko pola milijarde dolara, prema Njujork tajmsu prošle godine čak 553 miliona.
Krivica Kine je – po Trampovom nalazu – što je „prikrivanjem globalno raspirivala koronu“.
Peking, očekivano, ne ostaje dužan. Belu zastavu, bez ulaska u politički i stručni „klinč“, ne podiže ni Svetska zdravstvena organizacija, čiji generalni direktor Etiopljanin Tedros Adhanom Gebrejesus odbija da je sedištu SZO u Ženevi bilo ko poseban miljenik, a povratku saradnji sa SAD se – nada.
Savetnik za bezbednost američkog predsednika Robert O’Brajan dopušta obnovu članstva ako SZO obavi reforme i okonča oslonac na Kinu.
Trampa je, međutim, sačekala žestoka domaća paljba. Brojni američki eksperti za javno zdravlje i političari žestoko osuđuju predsednika za potez koji je „sramotan i neodgovoran“. Upravo ove reči su dijagnoza lekara i demokratskog kongresmena iz Kalifornije Ameriše Abulala Ami Bere. Ni mnogi drugi ne štede šefa Bele kuće, koji „pronalazi krivce, ne preuzimajući svoju odgovornost za smrt tolikih hiljada Amerikanaca i svakodnevno zaražavanje dvadeset hiljada građana“.
Doktor Tomas Friden, bivši direktor Centra za kontrolu i sprečavanje zaraza ukazuje da će „okretanje leđa Svetskoj zdravstvenoj organizaciji učiniti i SAD i svet manje zdravim i bezbednim“.
Decenijama je vlada Sjedinjenih Država blisko sarađivala sa SZO, posebno – kako beleže stručni časopisi – kad se radi o vakcinama, nekad istina služeći se i pritiskom da se ne obaraju više cene američke farmaceutske industrije.
Donald Tramp je sada prvo postavio 30-dnevni ultimatum Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da se „preobrazi“, a onda je nepune dve nedelje kasnije doneo „presudu za neposlušnost“. SAD su, inače, odlukom Kongresa jedna od država-osnivača SZO.
Predsednikovi kritičari pominju zato mogućnost tužbe sudu „jer rešenje o napuštanju članstva pripada onome ko je odlučio o pristupanju“.
SZO je – u skladu sa prilikama – na godišnjem skupu članova (194) održanom na daljinu odbacila Trampovu želju za strogim ukorom Kine i (zarad jednoglasnosti) razblaženom rezolucijom zaključila da će povesti nezavisnu proveru sopstvenog ponašanja „kad prođe ova situacija“, što znači kad jednom usahne kovid 19.
Dobro upućeni stručnjaci se pribojavaju da razlaz čuvara boljeg zdravlja u svetu sa zvaničnim Vašingtonom, koji je objavio da će ubuduće sarađivati i ulagati (već se pominje desetak milijardi dolara za dugoročne projekte) „po svom izboru“ – pri čemu je kao prvi pomenut Crveni krst – može ipak da poremeti globalne medicinske inicijative, a sve se događa u najgorem trenutku, opominju zabrinuti, „baš kad je najpotrebnija međunarodna solidarnost i saradnja“.
U pitanju nije samo novac, već i angažovanje u žarištima bolesti širom sveta, mimo ove pandemije, značajnog broja obučenih američkih zdravstvenih radnika (posebno se pominju epidemiolozi), a istovremeno, i američkim istraživačima u naučnom radu i saradnji itekako su potrebna saznanja mreže SZO, raspoređene na svim kontinentima.
Politički posmatrači u američkom povlačenju sa prve linije fronta zdravlja ukazuju na vakuum, koji će pokušati da popune druge zemlje, a pre svih je na to spremna Kina, što je predsednik Si već kovertirao najavljenim ulogom od dve milijarde dolara za potrebe suzbijanja korona pandemije, koja se pokrenula iz Vuhana.
Ali, u isti mah beogradski nedeljnik NIN razmišlja i ovako: „Možda se kineskim vlastima čini da im trenutno globalne okolnosti idu na ruku, ali račun za prestupe počinjene tokom pandemije i u vezi sa njom možda neće stići uskoro, ali jednog dana svakako hoće.“
Temeljni tragači ponašanja američkih administracija, pa i Trampove, nailaze – s druge strane – na primere povlačenja ili bar privremenog iz različitih međunarodnih tela ili sporazuma, kako kažu „obično zbog zadovoljavanja domaćih potreba“.
SZO postoji od aprila 1948. godine, pošto je preuzela dužnosti od ustanove iz doba Lige naroda, nastale 1920.
Pamti se u hronikama da je najraniji prethodnik SZO bio međunarodni zdravstveni sabor okupljen prvi put 1851, koji se na svojih četrnaest zasedanja (do 1892. uglavnom bez naročitog uspeha) do 1938. bavio borbom protiv talasa različitih zaraza, pre svega kolere.
Trampovo otpisivanje Svetske zdravstvene organizacije 2020. godine doktor Hauard Koh, profesor Visoke škole za javno zdravlje na univerzitetu Harvard dobro je ocenio kao kratkovido i „plod lošeg saveta“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.