Lica i naličja

Razgovor francuske agencije AFP sa 48-godišnjim Rajnerom Hesom je poučan. Vredan je posebne pažnje i za ove evropske predizborne dane, a ne primećujem da je ovde privukla naročitu pažnju (Srbija, istina, još ne bira poslanike za Evropski parlament):

„Kad je Rajner bio dvanaestogodišnji dečak, shvatio je da je unuk čoveka koji je nadgledao i organizovao ubistvo milion ljudi, kao komandant Aušvica, nacističkog logora smrti. Odrastajući u posleratnoj Nemačkoj nikako nije uspeo da razume zbog čega je školski baštovan – koji je preživeo holokaust – prema njemu bio uvek posebno grub. Učitelj je osnovcu jednog dana otkrio strašnu istinu.“

– Ništa nisam znao ni o Aušvicu, ni o svojoj familiji, sem da je moj deda, kao i hiljade drugih bio u ratu – objašnjava Rajner Hes.

Rudolf Franc Ferdinand Hes je od 4. maja 1940. do novembra 1943. bio zapovednik koncentracionog logora Aušvic – Birkenau, večnog simbola Hitlerovog genocida. Revnosni SS starešina i partijski pripadnik nacističke partije isprobavao je različite metode masovnog ubijanja, dok konačno nije odabrao ciklon B da gasom usmrćuje žrtve. Posle završetka Drugog svetskog rata, krio se na seoskom imanju u blizini danske granice pod imenom Franc Lang, gde su ga britanski agenti uhapsili 17. maja 1946. i predali pravdi. Obešen je 16. aprila sledeće godine, čak simbolično u blizini krematorijuma u Aušvicu. Uzgred, na Nirnberškom suđenju, bio je samo svedok odbrane optuženog generala Ernsta Kaltenbrunera.

„Rudolf je ostavio strašan teret, decenijama je porodica nosila taj krst. Mnogi su želeli da prošlost ostane zakopana“, pominje unuk, danas – i već godinama – posvećen borbi protiv desničarskog ekstremizma.

Rajner duže od dve decenije istražuje zlodela nacista i neumornim propovedničkim trudom sprečava da ih obriše vreme; posebno u nemačkim školama drži predavanja o opasnostima od olakog bežanja od istorije. Kad je – navodi AFP – boravio u Izraelu („To za mene nije bilo lako putovanje“, kaže) zbog snimanja dokumentarnog filma, studenti su ga pitali kako bi reagovao kad bi mogao da sretne dedu. Jednostavno je odgovorio: „Ubio bih ga!“

Ovih dana je u Švedskoj učestvovao u kampanji protiv rasta neonacističkih pokreta širom kontinenta, posebno opominjući na potrebu da se to čini pred izbore za novi Evropski parlament ove nedelje: „Desničarski ekstremisti nisu glupi, narastaju i puštaju korene, polako, ali vredno. Ja sam veoma agresivan prema njima i kad god budem mogao – koristiću svaku priliku da se svom silom borim protiv njih.“

Na sajtu Jevrejske opštine Beograda još, upotpunjena fotografijom, istaknuto stoji kratka prošlogodišnja zabeleška: „Ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi oglasio se zvaničnim saopštenjem povodom grafita koji se pojavio na jednom od vagona Beovoza na kom su bili nacrtani Adolf Hitler, kukasti krst i SS simbol, i naravno Davidova zvezda. Voz sa grafitom neometano je nekoliko dana prevozio putnike širom Beograda, a JP Železnice Srbije reagovale su na skandal tek kada su mediji objavili priču.“

Glavni rabin Srbije Isak Asiel ukazuje da kod nas „tu i tamo može da vidi nešto neprijatno, ali ni izbliza nije kao u nekim evropskim zemljama“. U nedavnom intervjuu Dnevniku navodi i svežije primere na drugim stranama: „Antisemitizam je neka vrsta duhovnog oboljenja, kao virus. Nema epohe i mesta koja ne obolevaju. Ako bi uporedili nas sa drugim evropskim zemljama, Srbija je sasvim dobra. Pogledajte, 17.000 ljudi u Parizu je izašlo na ulice nakon Dana holokausta, uzvikivali su da su to izmišljotine i koristili nacističke pozdrave. U Rimu su uoči 27. januara, Međunarodnog dana holokausta, poslali tri svinjske glave – na adrese jevrejske opštine, izraelske ambasade i još jedne ustanove. U Mađarskoj država i političari više i ne kriju antisemitizam.“ Asiela posebno zabrinjava ćutanje EU o ispadima: „Neprijatno me je iznenadio izostanak reakcije iz Brisela. Pitao sam neke od diplomata; rekli su mi da ih kritikuju privatno, a ne javno, da šteta ne bi bila veća. Ali očigledno je da to ne ide.“

Rabin, međutim, govori i o slabosti svoje zajednice: „Predstoji nam i duhovna restitucija. Veliki broj Jevreja je otuđen od sopstvenog učenja i tradicije. To je moj posao. Nije lako biti religiozan Jevrejin u Srbiji. Naše institucije su slabe, ali to nije u vezi s širim stanjem u društvu, već opredeljenjem članstva koje je uglavnom sekularno.“

Opomena ili uteha ima dovoljno, sa više strana.