Lukašenko i sin

Iskusni diplomata i vrsni znalac protokola Jovan Ilić pokušava da nađe objašnjenje držeći se poznate prakse i tradicije: „Šefove država u poseti stranim zemljama prate supruge, ako je tako unapred dogovoreno. Decu ili druge članove porodice vode retko, opet uz prethodni dogovor, radi naglašavanja bliskih prijateljskih odnosa sa domaćinom – šefom države prijema. Nije uobičajeno, ali da bi se predstavili kao brižni roditelji, a i radi podsticanja emocija, vode i malu decu. Međutim, članovi porodice ne učestvuju u zvaničnim delovima posete – obilasku počasne jedinice, pozdravu zastavi, zvaničnim razgovorima, pa se za njih usaglašavaju posebni programi.“

Mali Kolja nije učestvovao u razgovorima odraslih. On je, u posebnom programu za njega pripremljenom, bio u zoološkom vrtu, na Kalemegdanu i u Vojnom muzeju. Koljin put u Beograd možda zbunjuje ipak samo nedovoljno upućene. Na mnogim portalima nalaze se detaljniji prikazi dečakovih misija. Evo sažete predstave: „Sa svojih devet-deset godina već je sreo jednog papu i više šefova država. Voli oružje i nosi pozlaćeni pištolj, koji je dobio na poklon od ranijeg predsednika Rusije (sada premijera) Dmitrija Medvedeva. Odeven u mini uniformu Kolja prisustvuje vojnim paradama i razgovorima na visokom nivou. Prema nedeljniku Naša Niva, plavokosi mališan je 43. na listi najuticajnijih ljudi u Belorusiji, ispred poglavara Pravoslavne crkve i svih opozicionih političara. Predsednik Lukašenko retko negde ide bez svog sina Nikolaja, koji je tako bio sa Benediktom Šesnaestim, Čavezom, Raulom Kastrom i predsednicima Rusije, Ukrajine, Jermenije i više drugih državnika.“

Londonski Gardijan je davno, u tekstu iz 2009, opisao neočekivan televizijski snimak na kome šef države na kolenima ljulja sina, dok razgovara sa predsednikom Jermenije Sarkisjanom. Aleksandar Lukašenko je već tada objašnjavao svoje pravo na očinsko staranje: „Neki govore da je pi-ar trik briga za svog najmlađeg sina. Ustvari, sve je jednostavno, moj sin je – da tako kažem – deo mene i ne mogu da ga ostavim ni sa kim. Kad mi govori „tata, idem sa tobom“, onda tako bude. Uđem u helikopter, on me prati.“ Predsednik Lukašenko je sve kasnije priče i nagoveštaje da dete Nikolaja kao „malog princa“ smatra svojim naslednikom odbacio izjavom da je „čitava ideja o dinastiji izmišljotina opozicije kako bi se preplašila Belorusija“.

Kolja je prvi put uveden u javnost pre više od pet godina, a otad se stalno viđa – bilo da ga salutiranjem obavezno pozdravljaju generali, kad prati oca na putovanjima u svet ili na političkim i masovnim skupovima, paradama veterana, pa i dok pomaže na radnoj akciji u koju se uključuje i predsednik. U Venecueli je čak, zabeležio je londonski Independent, Kolja pozvan da – pored dvojice predsednika – i on održi govor. Dečak nije prihvatio ponuđenu čast. Predsednik je sam ispričao o snažnom karakteru najmlađeg sina: u obdaništu nikad nije pristajao na obavezno spavanje posle ručka. Od upravnika je redovno tražio i dobijao dozvolu da se igra. Na pitanje novinara latvijske televizije šta će biti kad poraste, Nikolaj je odgovorio da bi „voleo da bude vojni specijalac, pa da brani domovinu“.

Šezdesetogodišnji Lukašenko ima još dvojicu odraslih sinova. Njihova majka Galina, koja se nikad nije pojavljivala u javnosti, pisao je Independent, sada živi na udaljenoj farmi u poljoprivrednoj oblasti Belorusije, a da prenesemo navod iz Gardijana, Koljina mama je – što je predsednik potvrdio „njegova lična doktorka Irina Abelskaja“. Prema portalu Verldkranč, koji prenosi pisanje štampe sa svih strana sveta, „Viktor je predsednikov savetnik za bezbednost i nadgleda rad odgovarajućih ministarstava, a Dmitrij je na čelu predsedničkog sportskog kluba“. Otac, predsednik Belorusije od 1994, i sinovi su na dužnostima.