Mađarsko ogledalo

– Da li je takva zemlja vredna mesta na čelu Evropske unije – kaže ministar Žan Aselborn, dopunjavajući nemačku opomenu o „posebnoj odgovornosti“ predsedavajućeg i, u ovom slučaju, brigu za imidž EU pred svetom. Premijer Viktor Orban se ne uzbuđuje. Prema izjavi domaćim medijima, „pridaje veoma ograničen značaj ovakvim pogledima sa strane“.

Za uticajni Vašington post sve je, ipak, mnogo složenije: „Sledećeg meseca mnoge članice EU mogle bi da zažale zbog sistema rotirajućeg predsednika, jer će palica biti predata Mađarskoj, čija je populistička i vlasti gladna vlada upravo donela zakon o medijima, koji više priliči autoritarnom režimu nego zapadnoj demokratiji. Unija ne može sebi da dozvoli da se njen sopstveni deo, bez posledica, podsmeva fundamentalnoj slobodi. Jedan potez je na raspolaganju: Mađarska treba da bude domaćin samita Evropske unije u maju, uz očekivano učešće državne sekretarke Hilari Klinton. Gospodinu Orbanu treba dati priliku da izabere – ili obuzdavanje koncentracije moći, uz izmene zakona o medijima ili da doživi poniženje da Evropska unija i Sjedinjene Države bojkotuju budimpeštanski samit.“

Strogi recept se, izvesno, temelji na oceni slova zakona, koji po tumačenju zvanične Budimpešte treba, na najbolji način, da u medijima spreči službeno procenjene povrede ljudskog dostojanstva i javnog morala.

Televizije sa nacionalnom frekvencijom suočavaju se sa kaznom od 950.000 dolara, dnevnim listovima i internet portalima sledi globa od 119.000, a nedeljnim publikacijama od 48.000 dolara. Nacionalni savet za štampu, kao neprikosnoveni presuditelj, sastavljen je od pažljivo probranih partijskih čuvara „vladinog kovčega“, koji – istina – tvrde da će biti „slobodni u obavljanju dužnosti“. Novinari ubuduće mogu biti primorani da otkrivaju izvore informacija, a prostorije redakcija da budu izložene pregledu. Više listova u znak protesta odgovorilo je štampanjem praznih strana, kao nepisanom porukom da znaju o čemu se zapravo radi. Dunja Mijatović, koja po dužnosti u Organizaciji za bezbednost i saradnju u Evropi prati slobodno delovanje štampe u regionu, u izjavi koju prenosi Njujork tajms izrazila je zabrinutost zbog zakona, jer „zloupotrebom može da ućutka kritičke medije i javne debate u u zemlji“.

Premijer uzvraća udarac – kako je rekao u intervjuu privatnoj stanici TV HIR – rečima da „ni u bunilu ne pomišljamo da menjamo zakon“.

Otkad je proletos Orbanova izrazito desna partija Fides dvotrećinskom većinom ubedljivo dobila parlamentarne izbore, analitičari primećuju ne samo sistematsko uklanjanje otisaka prethodne vlasti socijalista, na koje se svaljuje krivica za mnoge nevolje u državi, već ističu i neprihvatljive korake da se moć preko mere koncentriše u rukama pobednika. Nedeljnik Ekonomist postupak kratko opisuje kao pohod na gotovo sve nezavisne institucije.

Takvu pomisao Budimpešta odbacuje teorijom da „tek sada Mađarska uživa u svom samoopredeljenju, iako je u demokratiji dve decenije“.

Vlada je u svom „neortodoksnom eksperimentu“ – kako ga učtivo kvalifikuju nezavisni stručnjaci – čvrstog držanja kormila uvela posebnu kriznu taksu bankama, dažbine na potrošnju energije, telekomunikacije i trgovinskim kompanijama, što je izazvalo ozbiljnu uzbunu među stranim investitorima. Preuzela je i privatne penzione fondove, pa se državi preliva četrnaest milijardi dolara, a uskratila je i nezavisno nadgledanje trošenja budžeta, mada obećavajući naslednika ukinutom Fiskalnom savetu.

Viktor Orban je, kako kritičari kažu sigurno rizičnom strategijom, istovremeno smanjio lične poreze, obećavajući da će to stvoriti prostor za milion radnih mesta u sledećoj deceniji. Posle ekonomsko – finansijskog prolaska između Scile i Haribde prethodnih godina predstoje novi ispiti, kad neće biti u pitanju samo privredna iskušenja, i pored nagoveštenog utešnog rasta BDP od dva-tri odsto, već se stavlja na tapet mađarski sluh za evropske tonove.

Sasvim skorašnje istraživanje raspoloženja javnosti je opomena Fidesu: u novembru je uživao podršku trideset sedam procenata anketiranih, mesec dana kasnije, trideset tri. Rok upotrebe postoji i u politici.