Vladimira Putina je na kairskom aerodromu pozdravio predsednik Abdel Fatah el Sisi, ali zvanični doček „heroju našeg doba“ – kako je gosta predstavio vodeći list Al ahram – upriličen je u operi, uz odlomke iz Aide Đuzepe Verdija i Labudovog jezera Čajkovskog i objašnjenje „da se tako detaljnije predstavlja trajnost, dinamičnost i srdačnost odnosa.
Predsednik Rusije u intervjuu egipatskom listu i sam je sedam decenija modernih veza dve države opisao kao koloritne, izvesno imajući na umu i političke mene kroz koje su prolazili.
Brojni posteri dobrodošlice na ulicama, primetio je izveštač Gardijana – uglavnom su bili napisani na engleskom, ne na arapskom, ni na ruskom jeziku, pa to upućuje da su pre svega poruka auditorijumu širom sveta“.
Putinu i Sisiju prilika je da poruče da ih ne ometaju međunarodni ukori. Zajednička potreba je da – Rus pod krimsko-ukrajinskim pritiskom sa Zapada, Egipćanin opterećen osudama za nezakonito uklanjanje demokratski izglasanog predsednika Mursija – pokažu da dvojici predsednika drugi ne mogu da ograničavaju izabranu politiku.
Dobici su obostrani. Predsedniku Rusije je, pored proverenog Sirijca Bašara Asada, značajan svaki čvrst oslonac u arapskom svetu, pogotovo moguća „renesansa“ sa Egiptom, koliko i širi manevarski prostor Sisijevom Kairu, obeleženom primenom represivnih mera (stotine ubijenih i smrtnih presuda i hiljade uhapšenih Mursijevih pristalica).
Ovo je Vladimiru Putinu prvi boravak na Nilu, posle čitave decenije, pošto je još 2005. godine bio gost Hosnija Mubaraka, faraonskog predsednika do „arapskog proleća“ 2011. Za vreme jednogodišnje vlasti islamistički pobornik Mohamed Mursi je bio u Kremlju, a i feldmaršal Sisi, prvo kao ministar odbrane, a onda i kao šef države 2014, koga je Kremlj podržao i pre izbora – u Sočiju, u Putinovoj letnjoj rezidenciji. To je, primećeno je, bio Sisijev prvi predsednički put u jednu nearapsku i neafričku zemlju.
Sa Putinom je već tada usaglašeno „unapređenje odnosa dve države“, a ruski predsednik je obećao da će ubrzati prodaju oružja Egiptu, „aktivno razvijajući vojnu i tehnološku saradnju“. Rusija svakako računa na „veće parče kolača“ i priliku, koja se ruskom predsedniku pruža za potpuniji povratak na Bliski istok.
Poslednjih meseci Vašington je, istina, nešto raspoloženiji, ili sračunatiji; ublažio je privremeno zaustavljanje pošiljke helikoptera armiji („zbog nedemokratskih postupaka političara“), koja uživa redovnu američku apanažu od oko milijardu i tri stotine miliona dolara godišnje. Kairo se, po izvorima specijalizovanih portala, istovremeno nada i pogodbi sa Francuzima oko nabavke 24 aviona i jedne fregate, a pominje se cena od pet milijardi dolara.
Ipak, Kairo i dalje nestrpljivo čeka ostvarenje pravog posla sa Rusima, ranije dogovorenog, ali još „blizu potpisa“, isporuku oružja vrednog 3,5 milijardi dolara (rakete, avioni, podmornice i ostale potrebe armije). Među posmatračima se veruje da će plaćanje – kad dođe vreme – pomoći imućna zalivska braća, koja od obaranja Mubaraka izdašno naslednicima popunjavaju kasu.
Uz Putinov dolazak u Kairo Jurij Ušakov iz kremaljske predsedničke kancelarije je uputio novinare da Rusija planira da oživi program za nuklearnu infrastrukturu Egipta, prilažući svoju modernu tehnologiju atomskih centrala.
Očekuje se, takođe, sporazum da dve zemlje u međusobnom poslovanju uskoro pređu na rublju umesto dolara. Prijateljski aranžman, umesto tradicionalnog plaćanja dolarima, treba da bude zajednička olakšica. Ruska valuta se od prošlog leta „prepolovila“, a Moskva je veliki izvoznik žita u Egipat i – ne manje značajno – ruski gosti su poseban oslonac turizmu, najvrednijoj industriji duž Nila i obala Crvenog mora.
Odnosi, polovinom dvadesetog veka, sa revolucionarnim oficirima, koji su oborili monarhiju i britansku kolonijalnu zaostavštinu, napreduju dotle da je Gamal Abdel Naser dobio orden heroja SSSR-a i Lenjina, a konačno je – 1971 – čak potpisan i ugovor o prijateljstvu. Ali, „medene decenije“ Sadatova vlada okončava proterivanjem sovjetskih vojnih savetnika i otkazivanjem pakta o prijateljstvu. Ledenu egipatsko-rusku eru, koja je potrajala godinama, otapa Hosni Mubarak početkom osamdesetih.
Pored mena novijeg doba, pamte se i veoma davne. Aleksandrijski patrijarh Joakim je 1556. godine pisao ruskom caru Ivanu IV, tražeći pomoć za manastir Svete Katarine na Sinaju, koji je stradao od turskog pohoda. Poslata delegacija je posetila Aleksandriju, Kairo i Sinaj, uručila je i carske poklone patrijarhu – krzneni kaput i ikonu.
Danas su potrebe drugačije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
