Mera evropskog kroja

Gradovi na francuskoj mediteranskoj rivijeri su ovog leta na plažama policijskom akcijom (slike iz Nice) nasilno presvlačile muslimanke odevene u burkini – za kupanje u moru pomodno prilagođenu tradicionalnu muslimansku burku – dok to sudska zabrana nije sprečila.

U Škotskoj je, međutim, hidžab – pokriva glavu i grudi sa otvorom za oči i deo lica – ovih dana zvanično postao deo policijske uniforme „po sopstvenom izboru“ muslimanskih žena u ovoj službi. Dosad je nošenje znaka pobožnosti, ali samo posebne marame, razmatrano i odobravano „na pojedinačni zahtev“. Uprava policije je saopštila da promenom pravila nastoji da „što bolje predstavlja zajednice kojima služi“. Policija u Londonu je još pre više od jedne decenije dozvolila hidžab, kao deo uniforme svojih ženskih pripadnika. U Turskoj je u Službenom listu – to već i nije iznenađenje – upravo objavljeno da se po novom propisu ženama u policiji dozvoljava da pod kapom imaju maramu za pokrivanje kose i dela lica, pod uslovom da je iste boje kao i uniforma i da je bez drugih oznaka. Inače, tri godine ranije, Redžep Tajip Erdogan (tada premijer) ukinuo je zabranu „verske marame“ u javnim službama.

Kao da je posebna vrteška izborom „islamske nošnje“ zahvatila Evropu, od pokliča pojedinih nemačkih ministara da takvom oblačenju „nema mesta“ u toj zemlji (pet miliona muslimana) i zakonom ga treba zabraniti na javnim mestima, do negde posebnih ograničenja u stoletnom „ratu civilizacija“ i sasvim razumnog ukazivanja da provera kroja haljina nije pravo oružje za odbranu Starog kontinenta od zla terorizma i pribranog razumevanja vekovne stvarne religiozne, socijalne, kulturne, nekad, istina je, i političke funkcije odeće. Zagovornici zabrana vide „muslimansko odevanje kao provokaciju i pretnju socijalnog koheziji“, a posebno su uporni u Francuskoj, koja je pretrpela više pogubnih terorističkih udara. Odbijaju staložena upozorenja da „u borbi sa terorizmom svim raspoloživim sredstvima, javno skidanje burkinija doneti više štete nego nečeg dobrog u zaštiti građanskog reda“.

Jedan od naročito vrednih istraživača je našao da je zanimljivo u odmeravanju opasnosti da, naizgled apsurdnim podsećanjem, uporedi pojmanje burkinija sa, „u ono vreme“ pojavom – bikinija: „Koliko je danas poznato sašiven je 1946. Modni dizajner Luj Rear dao mu je ime prema ostrvu arhipelaga na Pacifiku na kome su obavljane probe atomske bombe, rekavši da očekuje da njegov kroj izazvati kulturnu eksploziju, kakvu nuklearno oružje ima u svetskoj politici.“ Ali magazin Smitonien je odmah, uz ilustraciju iz drevnog Rima, dodao da su žene nosile atletske kostime iz dva dela još 1.400 godine pre Hrista. Ipak, pedesetih godina prošlog veka, Španija i Italija donele su propise o zabrani bikinja na njihovim plažama, neke države u SAD su čak iskazale službene rezerve. Vatikan je oskudan kroj proglasio grešnim, a danas se za njim niko i ne osvrće, pa ni posebno revnosni katolici.

Vremena se menjaju. Sada islamsko pokrivanje velom – od nikaba (zaklonjeno lice i slobodne oči) do hidžaba i burke – predstavlja se kao opasna eksplozija, ne samo na kupalištima. Ali, evo i arhivskog zapisa kako se nekad, u epohi komunističkog narodnog jedinstva, na nekim mestima jednostavno našlo rešenje, bar se tako verovalo u ondašnjoj Jugoslaviji: Već 1945. godine su pokrenute brojne inicijative sa ciljem da muslimanke skinu zar i feredžu. U te aktivnosti uključeni su i organi Islamske verske zajednice, zbog procene da bi bez te podrške akcija bila osuđena na neuspeh. Narodna skupština BiH je usvojila 1950. Zakon o zabrani nošenja zara i feredže. Prihvatajući mišljenje i zahteve baze, zakone slične sadržine usvojile su i narodne skupštine Crne Gore, Srbije i Sobranje Makedonije. Zakon u BiH „zabranjuje prisiljavanje ili nagovaranje žene da nosi zar i feredžu, odnosno pokriva lice, kao i svaka druga radnja usmerena na podržavanje nošenja zara i feredže i pokrivanja lica žene“. Jedan paragraf takođe predviđa kazne zatvora, kao i novčane kazne za one koji nose zar ili feredžu, a i sve koji od ukućana zahtevaju da pokrivaju lice.

Otrovnu paralelu, ocenjujući sadašnja ponašanja, povukao je izraelski Haarec: „Konačno, ne treba nalaziti veliku razliku između scena u kojima tridesetih godina u Nemačkoj Jevrejima seku brade i uvojke zulufa i francuskih vlasti, koje svlače muslimanske žene na plažama u Nici 2016.“