Islamska država proglašena na izbrisanoj granici Sirije i Iraka, kalifat (hilafet, kako ukazuju arabisti) dvadeset prvog veka, koliko je zastrašujuća tvorevina u kojoj se odsecaju glave, istovremeno prikazuje brigu da jurišnike džihada i obične činovnike valjano isplaćuje.
Regrute ne dovodi samo ideologija radikalnog islama, već i interes za privlačnom zaradom. Prema podacima Sirijskog centra za ljudska prava mesečna plata običnog borca je četiri stotine dolara, oženjeni primaju i stotinu za suprugu i po pedeset za svako dete, a oni koji su došli iz inostranstva još i 150 kao „useljenički dodatak“.
Dnevnik Haarec piše da je Abu Bakr al Bagdadi, vođa „zrele islamske države“, odredio da svaki njegov vojnik koji se oženi dobije „miraz“ – hiljadu dve stotine dolara i namešten stan. Dodaje da je u poređenju sa primanjima zaposlenih u režimu Bašara Asada, gde je prosek jedva 150 dolara, sve ovo veoma primamljivo, a po svemu ništa manje ni za došljake iz raznih krajeva sveta. Procena je da Islamska država ima bar 100 miliona dolara prihoda mesečno od prodaje nafte, ucena, taksa i pljačke.
„Civilna administracija“, ako tako može da se kaže, uglavnom je zatečen aparat, koji redovno prima plate, ali radi po novim pravilima, strogim i nemilosrdnim islamskim propisima ortodoksne šarije. Haarec navodi da je imenovano Ministarstvo obrazovanja izdalo smernice školama sa zabranom učenja muzike, umetnosti, društvenih nauka, detaljnije matematike, filozofije, psihologije, posebno darvinizma, ali i znanja o hrišćanstvu. Nastavnici hemije i fizike moraju da prođu posebno prevaspitanje kako bi se sprečila skretanja sa propisane islamske naučne linije.
Podaci CIA i drugih sličnih agencija govore da Bagdadijeva armija ima oko trideset hiljada pripadnika u svom šarolikom sastavu. Širaz Maher, istraživač Centra za proučavanje radikalizma iz Londona, nalazi da je najmlađi borac trinaestogodišnji Junis Abud, dečak iz Belgije, koji se u Siriji pridružio starijem bratu. Moskovske Novosti opisuju takođe 13-godišnjaka, Mohameda iz Rake (Sirija), koji je kao dobrovoljac prošao boračku obuku, ali ga je otac vratio sa „revolucionarnog puta“ pošto je „odlučio da je vreme da se spasava“, pa je porodica sada u izbeglištvu u Turskoj. Sličnih sudbina, inače, ima u izobilju, samo što su mališani često na silu odvedeni od kuća, kao i devojčice, koje kao plen otimaju mladoženje. Aktivisti Islamske države poručuju da su „veoma zadovoljni odzivom sa svih strana“. Agencije pominju da je iz Britanije kalifat privukao najmanje pet stotina boraca, a za njima dolaze mobilisani u Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj, Belgiji, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj i Austriji. Uglavnom to su muslimani iz ovih država, mada ima i drugih vrsta interesenata za borbu ili zaradu.
Pokušavajući da detaljnije uputi u strukturu čitave organizacije, Njujork tajms internešenel navodi da je „samozvani lider svih muslimana Abu Bakr al Bagdadi svojom rukom odabrao uglavnom Iračane srednjih godina da vode finansije, lokalnu vlast, vojne operacije, poslove naoružanja i regrutacije, naravno pod njegovom kontrolom i nadzorom: „To su većinom ljudi koje je sreo i upoznao dok je pre deset godina bio među pritvorenicima američkog logora u blizini Um Kasra, nedaleko od Basre, na jugu Iraka. Al Bagdadi je naročito sklon saradnicima, koji imaju ranije armijsko iskustvo; među njima je više oficira iz vojske Sadama Huseina, upućenih u terorističke veštine u borbi sa američkim trupama. Bagdadi je za zamenike odredio dvanaest valija, trojicu kao članove Vojnog komiteta, a osmorici je dodelio različite portfelje, po obrascu kojim se obično sastavljaju vlade. Imenovao je i regionalne komandante sa doziranim autonomnim ovlašćenjima.“
Okružen najviše Iračanima, vođa je neka posebno osetljiva mesta i odgovornosti poverio strancima. Hasan abu Hania, jordanski ekspert za pitanja islama, smatra da je to praktičan signal o „globalizaciji pokreta“ – „poziv svim džihadistima da dođu i da se pridruže borbi“. Sem toga, za neke poslove potrebni su posebno provereni uvozni stručnjaci, na primer savetnici o veri i medijima. Nedeljnik Ekonomist, pozivajući se na pouzdan izvor iz Rake, Bagdadijeve prestonice, prenosi da su svih dvanaest vrhovnih sudija koji odlučuju u imovinskim sporovima, ali i o smrtnim kaznama – Saudijci.
Za samo osamnaest dana u avgustu ove godine u Saudijskoj Arabiji – po saznanju istraživača ljudskih prava – broj pogubljenih u kraljevini je dostigao dvadeset dva, a u čitavoj 2013. sedamdeset devet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
