Molitva čuvara Svetog grada 1

Pre božićnih poslanica i praznične čestitke, patrijarsi i poglavari crkava u Svetoj zemlji oglasili su se zajedničkim saopštenjem o pretnjama opstanku hrišćana u Jerusalimu, posebno izloženih nasilju jevrejskih radikalnih grupa.

U apelu upućenom kako izraelskim svetovnim vlastima, tako i urbi et orbi, duhovnici nabrajaju se ovozemaljske muke: fizičko nasilje i uvrede kome su izloženi sveštenstvo i vernici, napadi na crkve, vandalizam prema svetinjama, kao i pokušaji ugrožavanja integriteta i kulturnog identiteta hrišćanske četvrti, kako bi se iz Jerusalima konačno prognala hrišćanska zajednica.

Unutar jerusalimskih zidina, biblijski drevni Stari grad „od pamtiveka“, od nastanka svake od ovde sabranih simbola i spomenika religija, čine četvrti – hrišćanska (u kojoj je i najveća svetinja Crkva Hristovog groba), jevrejska sa Zapadnim zidom Hrama („Zid plača“), islamska (gde su džamije Al aksa i Kupola na steni) i jermenska. U svakoj od njih žive i obični „smrtnici“, sa svojim potrebama i mukama.

Hrišćanski veilkodostojnici (među potpisnicima prvi je grčki pravoslavni patrijarh Teofilos Treći) zahtevaju – kako bi se zaštitile verske slobode od političkih autoriteta i vlasti – hitan dijalog odgovornih zemaljskih vladara sa liderima crkava. Navode dva, preko potrebna, neophodna koraka, pre svega da se nadležni – u skladu sa utvrđenim dužnostima i obavezama – ozbiljno pozabave radikalnim grupama u Jerusalimu, koje se „podjednako pretnja hrišćanskom stanovništvu i vladavini zakona“.

Naročito precizno je iskazan drugi zahtev: „Početak dijaloga za stvaranje posebne zone hrišćanske baštine i kulturnog nasleđa hrišćanske četvrti u Starom gradu Jerusalima, kako bi se osigurao i sačuvao njen jedinstveni karakter za dobro lokalne zajednice, svih nacionalnih bića, ali i čitavog sveta.“

U londonskom Telegrafu Frančesko Paton (čija je zvanje „čuvar katoličkog hrišćanstva u Svetoj zemlji“), piše da je „poslednjih godina život mnogih hrišćana postao nepodnošljiv zbog delovanja ekstremnih lokalnih grupa, poklonika radikalne ideologije. „Oni ne prestavljaju vladu i narod Izraela“, dodaje, „ali ta manjina lako može da ugrozi mnoge, posebno ako se njene kriminalne aktivnosti ne sprečavaju i ostaju nekažnjene“.

Paton beleži da su ranije hrišćani činili dvadeset odsto stanovništva Jerusalima, a danas ih je manje od dva odsto: „Mnogi palestinski hrišćani napuštaju Svetu zemlju u potrazi za životnim staništem negde drugde“, a naglašava „pod pritiskom jevrejskih naseljenika i i ograničenja kretanja na osnovu bezbednosnih procena vlasti“.

Apel, razumljivo, sa zahvalnošću pozdravlja odavno deklarisanu privrženost izraelske vlade načelu da Sveta zemlja bude sigurna kuća za hrišćane i „integralni deo slike zajednica u zemlji“. Ali, u isti mah se podseća da su hrišćani postali česta meta. „Od 2012, beleže se bezbrojni incidenti, kao taktika radikalnih grupa u sistematskom pokušaju da se hrišćanska zajednica odstrani iz Jerusalima i drugih delova Svete zemlje“, zabeleženo je u predbožićnom proglasu. Upozorava se da radikalne grupe nastavljaju da pribavljaju imovinu u hrišćanskoj četvrti grada.

Ne navodeći u saopštenju po imenu osvajače zemaljskih dobara, portal Tajms of Israel i agencije zaključuju da petrijarsi najpre imaju na umu ultrareligioznu cionističku organizaciju Ateret kohanim, koja „radi na naseljavanju Jevreja u Stari grad i ostale delove istočnog Jerusalima, otkupljujući posede od nejevrejskih vlasnika“, pored svojevrsnog terora po kome su poznati godinama.

Ateret kohanim („Kruna sveštenika“, u prevodu sa hebrejskog), sa svojom ješivom (verskom školom), smeštena u muslimanskoj četvrti, osnovana je 1978. i otad radi na „stvaranju jevrejske većine u Starom gradi i arapskim kvartovima čitavog Istočnog Jerusalima. Nailazi se i na podatak da pod kapom ove grupe jurišnika, deluje još sedam organizacija, koje su registrovane u različitim „poreskima rajevima“ (Devičanska ostrva i slični), ne i u Izraelu.

Značajna imovina je dosad stečena kupovinom od Arapa, Grka i Jermena, više puta uz sudske sporove, nekad i skandale. Možda je najbolje zapamćen slučaj grčkog patrijarha Jerusalms Irineja (Skopelitisa), koji je smenjen 2005. i iz episkopskog vraćen u čin monaha, optužen i kažnjen u svojoj zajednici „zbog prodaje pravoslavnih crkvenih parcela jevrejskim partnerima“.

Vremena se menjaju. I u Jerusalimu dugo su pamćeni neimari i ktitori. Sada su i u Svetom gradu došli na red nakupci i opaki investitori „patriotizma“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari