Mutiran virus

Nedavno je, drugim povodom, ugledni novinar i dugo jednako iskričavi političar Josi Sarid, podsetio na reči oca nacije Davida Ben Guriona, koji je imao običaj da kaže da ponekad „nije lako biti Jevrejin, ne zato što je čitav svet protiv nas, već zato što smo mi često mimo čitavog sveta, poput neposlušne planete, koja je nekontrolisano izletela iz orbite“.

Otud, valjda, i izbor trenutka pomena zahteva objašnjenje.

Generalna skupština UN je 2005. odlučila da 27. januar, kad su 1945. sovjetske trupe oslobodile koncentracioni logor Aušvic – Birkenau, najveće stratište Drugog svetskog rata, proglasi za Dan holokausta, pozivajući sve članice da poštuju uspomenu na nemilosrdno pogubljene i da, istovremeno, podučavaju i vaspitavaju nove generacije kako se ne bi ponovili akti uništenja naroda, ponavljajući privrženost ljudskim pravima. Kad je usvajan dokument, predsedavajući zasedanja Jan Eliason opomenuo je da „ne možemo večno da se zavetujemo ‘nikad ponovo’, a da je svet doživeo Kambodžu, Runadu i Srebrenicu“.

Dosad je više od dvadeset država prihvatilo obavezu. Pre nego što je današnje Društvo naroda proglasilo takav sveti dan, Nemačka je počela da obeležava spomen na pokolj Jevreja pod nacistima od 1996, a Britanija od 2001.

Na sednici Bundestaga u Berlinu ove nedelje će govoriti predsednik Izraela Šimon Peres, obraćajući se nemačkim poslanicima. Određivanje Jom hašoa, Dana sećanja na „sve koji su stradavali, koji su se borili i koji su ubijeni“ bio je osetljiv postupak u Izraelu. Jevrejski kalendar pun je takvih trenutaka u višemeilenijumskoj istoriji naroda. Ubrzo po osnivanju države 1948, pominjan je 19. april, kad je 1943. počeo ustanak Jevreja u varšavskom getu. Ali da se taj datum uveo u jevrejski kalendar, poklapao bi se sa 14. nisanom, bio bi samo dan pre Pesaha, velikog praznika srećnog istorijskog izlaska iz egipatskog ropstva, časa veselja. Ortodoksni Izraelci su zato kategorično usprotivili takvom mestu holokausta. Posle dve godine rasprava, 1950. je postignut kompromis – 27. nisan. Kneset je aprila 1951. proglasio Jom hašoa, 1951. i kao nacionalni praznik, a zakonom od 1961. tog dana zabranjene su javne zabave, dok sirene u deset časova pre podne na dva minuta zaustavljaju „zaustavljaju život“ građana.

Svet i Izreal, svako po svom izboru, seća se najcrnjeg poglavlja dvadesetog veka, još izgleda bez dovoljne pouke za ovo stoleće. Dnevnik Telegraf u analizi „neophodnosti sećanja, posebno ove godine“, piše da „senka holokausta nastavlja da se nadvija nad svetom i danas“, pominjući čak masovna ubistva kao političku alatku savremenih tirana i povratak rasizma na evropske ulice.

Opominjući primeri su simbolično skrnavljenje Aušvica naručenom krađom gvozdenog obeležja Arbeit maćt frei (Rad oslobađa), Hitlerovog ciničnog uputstva, ali i neke vrste svojevrsne ikone nad ulazom u logor i čak nerazumni „na izraelskim univerzitetima pozivi na bojkot jevrejskih mislilaca“. Londonski list prenosi mišljenje glavnog britanskog rabina lorda Saksa koji nalazi da virus antisemitizma mutira i, jednom oslobođen, nikad se ne završava sa Jevrejima.

Prema upravo objavljenom istraživanju Jevrejske agencije i izraelskog Ministarstva za dijasporu „2009. je prošla sa više antisemitskih incidenata nego u bilo kojoj prethodnoj godini od Drugog svetskog rata“. Ukazuje se da je takav talas širom sveta počeo tokom izraelske tronedeljne vojne operacije u Gazi, u kojoj je ubijeno 1400 Palestinaca i 13 Izraelaca. Dodaje se da su ma raznim stranama ponavljane poznate antisemitske ideje, ali „zapaženo ekstremnije i bučnije nego ranije“, sve do pojave ideje o osporavanju legitimnosti opstanka jevrejske države ili „samo prava na samoodbranu“.

Možda najneprijatniji nalaz reprezentativne ankete, kako beleži Jevrejska agencija, otkriva kako „skoro polovina ispitanika veruje da Jevreji koriste prošlost da izvuku novac“. Najviše takvih mišljenja dolazi iz Španije i Poljske. Pri tom, porast antisemitizma jednako pritiče i sa političke levice koliko i sa desnice.

Učeni vrhovni rabin Srbije Isak Asiel daje jednostavnu i, čini se, najrazumljiviju dijagnozu: antisemitizam je pre svega duhovna bolest, koja prvo uništava sistem logičnog rasuđivanja.