Vladanje Jemenom je kao ples po glavama zmija – rekao je jedan od ranijih vladara, a takva ocena dobrim delom vredi do danas. Krhko primirje zaraćenih sunarodnika na jugu Arabijskog poluostrva tek treba da nagovesti daleko olakšanje.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
Veoma davno, još u starozavetno vreme Kraljevina Sabe, koju istoričari i arheolozi – kao preteča današnjeg Jemena, bila je bogata, pa je njena vladarka u desetom veku pre Hrista karavanom kamila natovarenih zlatom, dragim kamenjem i začinima i svojim ženskim čarima mogla da zavede cara Solomona. Tri milenijuma kasnije više od polovine od dvadesetak miliona stanovnika sa iste zemlje živi ispod granice siromaštva, na ivici gladi i, pritom, nema ni dovoljno zdrave vode, koliko nalažu i najskromnije humane potrebe našeg doba.
U mnogim vekovima i više prošlih decenija u Jemenu se ponavljaju razorni obračuni naroda podeljenog u dva krila muslimanske vere, bolje reći tradicionalnih plemenskih zajednica, uz pomoć i podršku mnogih suseda, koje – ovog puta – posebno čine regionalni politički i religijski apetiti dva najbliža, a i najveća. Vidljive su računice i sunitske Saudijske Arabije i šiitskog Irana. Čini se da je dočekana prilika da se odmere uticaji, pri čemu je Teheran i na čitavom bliskoistočnom prostoru sve prisutniji, ali ni Rijad ne napušta svoje dugo sticane korene.
Saudijska avijacija (u sadejstvu sa devet članom koalicijom) nije zasula bombama jemenski zabran samo da gađa pobunjene Hute, koji su zauzeli prestonicu Sanu, i da tako brani izabranu vladu izbeglu u Aden, već više da se zaustavi šiitsko približavanje granicama pustinjske tvrđave sunitskog islama.
Vojna operacija Rijada u Jemenu među upućenim posmatračima se čak vidi kao „značajno odstupanje od njene spoljnopolitičke tradicije“. Saudijska Arabija se kažu pristalice takvog razmišljanja, u ime svojih interesa u inostranstvu, uvek držala tri strateška stuba: upotrebe (petrolejskog) bogatstva kao uloga da se osigura podrška saveznika, širenja globalne mreže propovednika i verskih škola na temelju vahabijskog tumačenja interpretacije Korana i orijentalne veštine posredničke diplomatije.
U ovom nedovršenom saudijsko-iranskom nadmetanju (uz ratovanje preko posrednika) zapaža se da je najveći, ali „na daljinu“ možda nedovoljno vidljiv dobitnik – zametak posebnog kalifata u nastajanju, zasad samo u primorskom i pustinjskom jugoistočnom području Jemena. U svetskom kaleidoskopu briga najpre se prepoznaju islamske države zastrašujuće brutalnosti na području Iraka i Sirije, kao i periferna ispostava u delovima Libije. Specifična jemenska tvorevina u Hadramautu kao da nije dovoljno primećena.
Još u januaru 2009. dve organizacije Al Kaide – saudijska, prognana iz kraljevine i rastuća jemenska – udružile su se u AKAP (Al Kaida Arabijskog poluostrva), koji je oblikovao – kako je opisano – „mini državu dobrog lokalnog vladanja, koja se u isti mah nije odrekla potpune privrženosti zakonima šarije, ali ih u svojim granicama postepeno nameće, dok joj je terorizam izvozna, prekogranična legitimacija (AKAP-u se pripisuje napad na pariski magazin Šarli ebdo)“.
Agencije, međutim, beleže uverenja više žitelja polumilionske Mukale, grada iz koga AKAP upravlja životima stečenih podanika, da je „bolje živeti ovde u stabilnoj situaciji nego u bilo kom delu takozvanog slobodnog Jemena“. Savesni analitičari upozoravaju na primenu jednostavnog mamca: „Ovde se, za razliku od drugde uobičajene krvave prakse, suočavamo sa komplikovanijom Al Kaidom, ne samo terorističkom organizacijom, već pokretom na teritoriji koju kontroliše i uspeva da narod veruje kako je srećan.“
AKAP kupuje naklonost i uspeva.
Prema izveštaju Rojtersa AKAP je lokalnom stanovništvu ukinuo plaćanje poreza i druge namete „suprotne običajima u islamu“, ublažio je kažnjavanje domaćih neistomišljenika, nekad čak kućnim pritvorom bez straha od odrubljivanja glave. Istovremeno zasipa porukama o borcima, koji obnavljaju lokalne puteve i snabdevaju bolnice lekovima. Elizabet Kendal sa Oksfordskog univerziteta jednostavno govori o „Robin Hud strategiji“.
Slikajući „anatomiju malog ekonomskog carstva u siromašnom jemenskom okruženju“, malobrojni izveštači, pozivajući se na zvaničnike iz Adena, podsećaju da je AKAP – „dok su državni vojnici i čuvari reda otišli na front“ – iz filijale Centralne banke u Mukali izneli tovar od stotinu miliona dolara, što je arabijskoj Al Kaidi dovoljno da se izdržava deset godina. Bestidna je neprekidna ucena i astronomska naplata 'harača' od velikih kompanija. Pored toga dnevno se ubira dva miliona dolara (po nekim izvorima i do pet) od carina, uglavnom na naftu i drugu švercovanu robu, koja stiže u luku. AKAP je čak ponudio zvaničnoj vladi u Adenu da zajedno prodaju naftu i dele zaradu. Predlog je, ipak, odbijen iz straha da se pogodba ne protumači kao de facto priznanje grupe, koju svet stavlja na spisak opasnih terorističkih organizacija.
U Jemenu su još mnogi poslovi neobavljeni, pa ni sa mirom nema žurbe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
