Nedovršen posao

Zajednička lista – četiri udružene arapske partije, koje predstavljaju petinu stanovništva zemlje i u novom Knesetu su sa trinaest mandata treća sila – prvi put posle 1992. je većinskom odlukom preporučila kandidata za premijera. Takva prethodna, davna podrška bila je pružena Jicaku Rabinu, koji se zalagao za mir sa Palestincima.

„Ostaje da se vidi da li su Ganc i država Izrael spremni da arapske građane i njihove predstavnike vide kao pomoć u misiji ozdravljenja“, ukazuju razložni domaći komentatori.

Kao i pre toliko godina i sada, pojas za spasavanje bačen je kandidatu koji, izvesno, „teško da je idealan iz perspektive Palestinaca“. Poslanik iz Haife Ajman Ode, kao predvodnik Zajedničke liste, objašnjava da je napravljen odabir „manjeg od dva zla“, što znači da je cilj da se pre svega kako god je moguće spreči još jedno (peto) ustoličenje i okonča era Benjamina Bibija Netanijahua.

Ode zaključuje da su „po podstrekivanju protiv arapskih građana“ izbori 2019. bili najteži od 1948, uz pretvaranje Palestinaca u nelegitimnu grupu izraelske političke scene.

Netanijahu se, sa druge strane, odmah oglasio znakom za uzbunu, gotovo očajničkim pokušajem, ali kako se čini sa sve manje izgleda za ono što on preporučuje: „Dogodilo se upravo ono na šta sam upozoravao. Pred nama su dve mogućnosti: ili će biti stvoren manjinski kabinet, oslonjen na one koji odbijaju postojanje Izraela, kao jevrejske i demokratske države i glorifikuju teroriste koji ubijaju naše vojnike i građane ili će biti formirana široko postavljena nacionalna vlada. Znam šta je pravi odgovor i učiniću sve što mogu da ja obrazujem vladu nacionalnog jedinstva.“

„Nema drugog rešenja!“, zapretio je.

Bibi je i u ovoj kampanji – kao i ranije, vodeći vladu duže i od oca države Ben Guriona – jevrejskim biračima Palestince nemilosrdno predstavljao kao petu kolonu, unutrašnje neprijatelje i opasne saučesnike terorizma.

Dogodilo se, međutim, da je Gancu kao palestinski dar stigao u stvari „poklon korumpiranog Netanijahuovog režima, čijeg nosioca čeka i sudska optužnica“. Svojim potezom, smelim odmeravanjem, arapske partije „previđaju“ da je i bivši načelnik generalštaba i tek nepunu godinu političar predizbornu agitaciju počeo svojim adutima: slikama razaranja Gaze i žrtvama izraelske kaznene ekspedicije, koju je vodio 2014.

Palestinski veteran u Knesetu Ahmet Tibi otud poručuje: „Napravili smo, i pored svih rezervi prema Gancu, jer i on nije – kako bi rekli Englezi ‘naša šolja čaja’ – zaista korak za istoriju i činićemo sve što je potrebno da se ukloni Netanijahu. Nadam se da će naša preporuka biti kraj za čoveka koji je radio protiv arapske zajednice više od bilo kog premijera u izraelskoj istoriji. Moramo da se nadamo da će Kahol lavan biti dorastao ovom trenutku.“

Uvodnik telavivskog uglednog dnevnika Haarec dodaje i svoju preciznu dopunu: „Zahtevi Zajedničke liste uključuju obustavljanje rušenja arapskih sela, istragu o nelegalno podignutim jevrejskim naseljima, sprečavanje nasilja, kao i ukidanje zakona o podeli na građane prvog (Jevreji) i drugog (Arapi) reda i, naravno, obnovu stvarnog diplomatskog mirovnog procesa.“

Plavo-beli demantuju da su bilo šta obećali kao naknadu za podršku Zajedničke liste.

Predsednik Rivlin, po zakonu, može da poveri bilo kom od 120 poslanika Kneseta (parlamenta) šansu da potencijalno postane premijer. Kandidat zatim ima dvadeset osam dana na raspolaganju da obavi sizifovski posao u izraelskom ideološkom lavirintu i obezbedi većinu za glasanje o poverenju. Moguće je da u ovoj kao po pravilu političkoj trgovini dobije i dodatno vreme za „hod po trnju“ od dve nedelje.

U očekivanju predsedničkog blagoslova, Rivlin pitijski govori da će učiniti sve da se izbegnu i treći opšti izbori za godinu dana, a najbolje rešenje bi bila „zajednička vlada dve najveće partije“.

Odnos snaga pokazuje i dalje potpunu neizvesnost. Ganc i sa potporom Zajedničke liste (u kojoj trojica iz partije Balad neće da se pridruži „istorijskoj podršci“ ostale tri arapske stranke) praktično je izjednačen (ipak zaostaje za jedan korak) sa Bibijem Netanijahom, koji još drži Likud pod kontrolom.

Disidenti iz Balada tumače uzdržanost odbijanjem Gancove cionističke ideologije, desničarski pristup lidera centra, koji – po njima – „nije naročito različit od od Likuda i njegove krvave i agresivne vojne prošlosti“.

Da ne bude bilo kakve zabune: kakav god da bude rasplet, sigurno je samo da u bilo kojoj vladi koalicije neće biti izraelskih Arapa. NJih neće niko od jevrejskih aktera, a ni Palestinci neće sa njima.

I uvodničar Haareca u večnoj „kvadraturi kruga odnosa dva naroda“ ima svoje viđenje: Rivlin mora Benjaminu Gancu da da vladu, koja će se umesto delovanja protiv arapskih građana truditi da ih integriše, bez jevrejske superiornosti i arapske inferiornosti.

Hod po zategnutom konopcu se nastavlja.