Benjamin Bibi Netanjahu je možda bliži cilju da se posle dve izraelske mrtve izborne trke u prošlih jedanaest meseci opet kruniše za kralja republike – da još jednom bude premijer i da što mu je i važnije, prvi posao bude da bar nekako odloži izvođenje pred sud zbog zloupotrebe vlasti i korupcije zakazano za 17. mart.
Požurio je da proglasi pobedu dok se još prebrojavaju glasovi i dopunjavaju izlazne ankete u kojima, sa svojim Likudom i blokom partija desnice i verskih stranaka dobija više poslaničkih mesta, a još nedovoljno da stigne do presudnog broja šezdeset jedan kojim se osvaja vlast (parlament ima 120 poslanika).
Ako konačno i prođe kroz cilj biće to, istina ne jedini put, vlada na „staklenim nogama“.
Tačno 329 dana posle posle izlaska na birališta u aprilu 2019, pa ponovo u septembru, šest i po miliona građana Izraela u martu su treći put probali da utvrde put u budućnost, ali rezultat – po najslobodnijim procenama – ne isključuje sasvim i četvrtu priliku – na jesen. Mnogi su čak posmatrali ovu rundu više kao vežbu za sledeći meč, a ne priliku za pobedu.
I dosad je bivalo „pobeda na dohvat ruke“, koje su izmicale ili konačnim brojanjem ili naknadnim pogodbama velikih sa malim partijama.
U ovoj maratonskoj utakmici, glavni Netanjahuov protivnik plavo-bela koalicija (Kahol lavan) sekularnog centra Benjamina Benija Ganca i još dvojice generala (u penziji) i novinara, pa političara Jaira Lapida, u trećoj rundi je zaostala za par koraka. Ali, razumljivo poraz ne prihvata, kao što ni „pobednik“ nije još potvrđen.
U početku nadmetanja u nastavcima Bibijev Likud je tek stvoreni Kahol lavan smatrao za „sezonsku modu“, što je – naravno – bila neoprostiva greška u računu.
Podeljenost u uverenjima među Izraelcima je takva da na društvenoj vagi nijedan tas ne preteže, pa je zemlja koja sebe smatra „jedinom bliskoistočnom demokratijom“, sklona – kako izbori pokazuju – svojevrsnoj paralizi, nekoj vrsti političkog ćorsokaka.
Beniju Gancu i njegovom stroju predstoji „rat iscrpljivanja“ sa desnicom, koja – takođe – neće biti popustljiva.
Uvodnik pouzdanog, uglednog i odmerenog telavivskog Haareca objavljen na dan izbora zvuči poput SOS poziva: „Prljava kampanja Netanjahua protiv rivala, lidera Plavo-bele koalicije Benija Ganca ukazuje na opasnost za budućnost Izraela ako takozvani „desni blok“ zadobije kontrolu nad vladom, vođen političarem gladnim moći, koji je izgubio smisao za razumno rasuđivanje i čini se da je odlučan da zauvek zadrži svoju stolicu. Bibi uspeva da prikrije da mu je stvarni cilj – da izbegne suđenje. Netanjahuova želja je da bekstvom od pravde, obezvredi i uništi sve institucije države, koje optužuje za „politički progon“. NJegova poruka da zaslužuje da bude kralj je vidljiva na daljinu, a svako ko od njega traži da – kao bilo koji običan građanin – poštuje zakon je izdajnik. Netanjahuova pobeda će uništiti vladavinu prava, vodiće talasu progona javnih službenika, političara i sudija, koji će biti označeni kao neprijatelji države i naterani da dokazuju vernost vođi. Dvanaesti čas za spasavanje izraelske demokratije.“
Ganc smatra da Likud i Netanjahu – „koji deluje kao mafijaš“ – nemaju etičkih granica, dok je Bibi u kampanji insistirao da je njegov svojevremeno načelnik generalštaba, plavo-beli general „mentalno hendikepiran slabić“.
„Ovi izbori treba da budu čistilište“, zabeležio je Si-En-En, podsećajući da je Bibi Netanjahu na čelu prelazne vlade od kraja 2018, ali on sebe ne prestaje da vidi kao „jedinog sposobnog da vodi državu, što „bogato hrani verske i desničarske partije“.
Profesor Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu Gideon Rahat ocenjuje da ovoliko ponavljanje izbora predstavlja fundamentalni problem – ustvari je početak provere funkcionisanja čitavog političkog sistema.
Predvodnik Zajedničke liste arapskih partija (Palestinci čine petinu stanovništva Izraela, i u ovom brojanju, ohrabreni velikom izlaznošću, očekuju istorijski rekord -15 poslanika) Ajman Ode upozorava da su nemoguće stvarne promene u zemlji „bez partnerstva Arapa i Jevreja“.
Analitičari su tokom duge izborne sezone jedno vreme verovali da bi Ganc možda mogao da pokuša da sklopi vladu manjinske koalicije podrškom Zajedničke liste – spolja. Ode sada takva nagađanja objašnjava preciznom dopunom da bi plavo-beli lider u tom slučaju morao da „promeni pravac vladanja“, ne bi li pridobio blagoslov arapskih poslanika.
Avigdor Liberman, vođa sekularne, nacionalističke stranke Izrael naš dom (Israel bejtenu), po opštem uverenju „ključar“ za otvaranje vrata bilo koje koalicije – izvesno – čeka svoj trenutak kome će udeliti podršku i po kojoj ceni.
To što je uoči martovskih izbora bio naklonjeniji pokliču „Ganca za premijera“, kao što je prethodno bio skloniji Bibiju na toj dužnosti, ne mora da bude i poslednja reč.
Lov na glasove je nemilosrdan.
Ispitivanje TV Kanala 12 je pokazalo da je zbog korona virusa čitavih sedam procenata birača bilo uplašeno od izlaska na ulicu radi obavljanja građanske dužnosti. Posebno je bilo pripremljeno šesnaest izolovanih biračkih mesta za tačno 5.630 Izraelaca, koji se nalaze u karantinu.
Ipak, Avi Vajs iz Centra za studije socijalne politike kaže kako „nema stvarnog razloga da izborni dan bude neradni, „kad nam se događa tri puta za manje od godinu dana“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.