Nesrećna zemlja

Posle stolećima duge osmanske vlasti započete 1517. i svih bliskoistočnih potresa linije prekida vatre rata 1948. povukle su granice Gaze u kojima su se, posle britanskog mandata, od polovine prošlog veka smenjivale egipatska okupacija (1958 – 1967), pa izraelska (1967 – 2005), da bi došao čas palestinske samouprave i zajedništva sa autonomijom Zapadne obale, ali od 2007 – oslonjen na prethodnu izbornu pobedu – u stvarnosti gospodari radikalni Hamas, jednako u neprijateljstvu sa jevrejskom državom i sunarodnicima, koji iz Ramale treba da upravljaju kao priznati predstavnici čitavog naroda na putu do stvarno nezavisne države.

Jedinstvena palestinska vlada, sklopljena prošlog meseca, jednako je nemoćna da obuzda mlađeg partnera, pa Hamas još drži Gazu kao svoj nedodirljivi plen iz prethodnog raskola. Najava izraelskog pristanka na egipatski predlog o primirju, još nije ni nagoveštaj, a nikako garancija smirivanja. Hamasovo vojno krilo, Kasam brigade, tanku diplomatsku nit dočekalo je ocenom da „nije vredna mastila kojim je napisana“.

„Naša borba se nastavlja pojačanim žarom“, zasad je Hamasov poklič, iako je – kako nepotvrđene vesti kažu – proređeno ispaljivanje raketa, kojima se izaziva izraelska kopnena ekspedicija. Izraelci su na trenutak, kao pečat na političku odluku vlade saopštenu jednom rečenicom – prekinuli svoju vatru. Po kratkom dodatnom objašnjenju premijera Benjamina Netanjahua, sve dalje zavisi od ponašanja druge strane. Razuman je savet Hanan Ašravi, mudre i uticajne palestinske političarke, ali u Gazi ne slušaju mišljenja iz Ramale: „Predlog treba gledati samo kao prvi korak, a pritom moramo da budemo oprezni suočeni sa ciklusom nasilja kome je palestinski narod stalno izložen.“

Gaza je neprekidno bojište, bez pobednika, na kome se i kad se ne ratuje u mukama preživljava. Ocena nezavisnih eksperata o ekonomskom stanju nesrećnog područja, na kome je gustina naseljenosti dva puta veća nego u pretrpanom Njujorku, ukazuje da „mirnodopska“ stradanja nisu manja. Izraelska, ali i egipatska blokada je nemilosrdna omča, pošto je – prema priznatim statistikama – još pre pet godina sedamdeset odsto stanovništva živelo ispod granice siromaštva, a petina je – prema stepenovanju Britanskog radija – čak „u dubokom siromaštvu“; samo stopa nezaposlenosti je oko 40 procenata.

Već godinama mreža tunela, kopanih ispod granične linije sa Egiptom, služila je kao neverovatna „ekonomska žila kucavica“, koja je održavala u životu onemoćale podzemnim snabdevanjem svim što može da se zamisli – od građevinskog materijala i naftnih derivata do hrane, žive stoke, novca, ali i oružja ili potrepština da se ono pravi u kućnoj radinosti. Prošlogodišnja ofanziva na tunele (sada se veruje da ih je ostalo oko dve do tri stotine), što je ostalo posle izraelsko-egipatske koordinacija, dovela je do nestašica i lančanog skoka cena!

Hamasovo Ministarstvo ekonomije čak je procenilo da je „udar na snabdevanje krijumčarenjem kroz tunele oštetio privredu Gaze 460 miliona dolara u 2013, a zbog gubitka taksa iz ovog izvora prihoda – pored ostalog – kasnile su plate za pedeset hiljada zaposlenih u javnim službama“.

Poznata istorija Gaze teče bar četiri hiljade godina – beleže enciklopedijski priručnici – „kroz razaranja i obnavljanja, pod vlašću različitih dinastija, imperija i naroda, a da se u dugom lancu pomenu samo neka imena, uključujući u dalekoj prošlosti kralja Davida, Aleksandra Velikog, krstaši i mnogo kasnije engleski generali tako sve do dvadeset prvog veka“. Vekovi prolaze, karusel se ne zaustavlja.