Netanijahuov klimavi fes

„Lov se pretvorio u rasprodaju demokratije i vladavine zakona“, nalazi uvodničar uglednog dnevnika Haarec. Demonstracije više desetina hiljada učesnika zbora na trgu ispred muzeja u Tel Avivu nisu bile odbrambeni štit samo od sultanskih shvatanja dosadašnjeg i uvek mogućeg novog predsednika vlade, pa su – pored otomanskog fesa i povika „nema ovde mesta Erdoganu“, kao opomenu pred popustljivošću u političkim pogodbama, demonstranti stavljali na glave i ogromne krznene kape, simbolično znamenje pripadnika ultraortodoksnog, haredim judaizma (neizbežnog partnera u komponovanju svetovne vlasti).

Poslanik sekularne desnice Eli Avidar je nedavno, izvesno sa dobrim razlozima, ukazivao upravo na potrebu linije razdvajanja, „koja će Izrael odvojiti od haredizacije, bez obzira koliko poštujemo judaizam i tradiciju“.

„Političko čistilište“ i preispitivanje nacije „kuda idemo“, posebno podstiču zabrinjavajući nagoveštaji.

Zakonski propis o zaštiti „gospodara“, imunitetu koji se – po najavama – krojio za potrebe premijera, kako ne bi mogao da, posle podizanja saslušanja kod javnog tužioca, bude izveden pred sud zbog tri slučaja mita, prevare i korupcije, izgleda da mu nije dovoljna zaštita. Netanijahu sa svojim desničarskim Likudom planira zakon kojim bi se Vrhovnom sudu – kao čuvaru vladavine prava (Izrael nema ustav, a tako ni Ustavni sud) – praktično sprečila mogućnost da osporava ili ukida odluke Kneseta i kabineta ministara, za koje nađe da su nezakonite.

Jedan od vodećih izraelskih stručnjaka za ustavno pravo Janiv Roznai jednostavno je ocenio da bi sprečvanje Vrhovnog suda da interveniše bio „korak unazad, povratak u vreme pre nastanka države“.

Eliakim Rubinstajn, bivši i javni tužilac i predsednik Vrhovnog suda kaže: „Svaki pokušaj premijera da se stavi iznad zakona svakako će oslabiti i oštetiti našu demokratiju i tako nešto nas ne čini civilizovanom zemljom, što je – naravno – veoma zabrinjavajuće.“

Netanijahu je na svom fejsbuk profilu skrušeno objasnio da je on „uvek podržavao snažne i nezavisne sudove“, ali je i dodao – „to ne znači i svemoćne.“

Otud „uprkos rezultata izbora prošlog meseca, opozicija ne sme da potone i digne ruke: vreme je da izađe na ulicu“ savetuje jedan od zabrinutih, razložnih domaćih komentatora.

To su prošlog vikenda zajedničkim nastupom u Tel Avivu obavili Plavo-bela udružena stranka centra Beni Ganca i Jaira Lapida, laburisti, levi Merec, još dve jevrejske partije skromnijeg rejtinga i palestinski političar Ajman Ode iz parlamentarne arapske Hadaš Taala stranke.

„Nećemo ćutati, nećemo se prepustiti mržnji, ni predati, niti dozvoliti da Izrael postane privatno imanje pojedinca ili kraljevske porodice, sve dok postoji oni koji pokušavaju da volju naroda zamene jednim čovekom i čitavu naciju podrede njegovim interesima“, poručio je Ganc, „a Netanijahu je izabran da bude premijer, a ne sultan“.

Jair Lapid je rekao, podsećajući da Bibi očajnički traga za petoro poslanika, potrebnih da sastavi vladu, da je „sve što treba da učinimo – da ih ne nađe“.

Palestinac Ode sa šest poslanika u novom Knesetu, na Tviteru je napisao: „Nema alternative korumpiranom i rušilačkom režimu bez široke saradnje svih građana, Jevreja i Arapa.“ A na telavivskom mitingu je dopunio: „Ovde sam jer verujem da je jevrejsko-arapsko partnerstvo jedina nada i put za promene.“ Ali, Mansur Abas iz Raam balad stranke (četiri člana Kneseta) se nije pojavio uz objašnjenje da „izraelski Arapi nisu ni u čijem džepu“.

Od devet miliona stanovnika Izraela, dva čine Palestinci, čije partije dospevaju u Kneset, ali nikad i u vladu.

Amir ben David, saradnik popularnog sajta Tajms of Israel, oprezno je zaključio: „Da li će neobičan opozicioni koktel, šaroliki sastav (nabrajajući učesnike i njihova iskušenja) biti u stanju da vodi narodni protest, koji će dobiti podršku preko granice koju čine Rotšildov bulevar, muzejski skver i Rabinov trg? Teško je reći.“

Likud je demonstracije u Tel Avivu ispratio kao „smešan slučaj“, a Netanijahuu u sredu u ponoć ističe rok da predsednika Rivlina obavesti ima li vladu ili je pao na petom ispitu.

Premijerova Likud partija je, međutim, sada brzopotezno predložila i zakon o raspuštanju tek izabranog Kneseta, o kome će se konačno glasati u finišu kakav Izraelci, navikli na političke obrte, izvesno ne pamte (potrebna su tri čitanja i izjašnjavanja u parlamentu, jedno je već obavljeno).

Bibijevoj čaroliji uz poslednje zvono se malo ko nada; politički ćorsokak je verovatniji. Već obavljena ispitivanja raspoloženja predviđaju isti rezultat i još jedan izlazak na birališta. Čuda se, naime, retko retko događaju.