Neželjeni ambasador

Poruka ortodoksnim Jevrejima u SAD i krajnjoj izraelskoj desnici da će – za njihova politička viđenja – od najbližeg saveznika dobiti „za jevrejsku državu najboljeg izaslanika Bele kuće“ je opasan izazov razumnim putevima za presecanje najosetljivijeg bliskoistočnog čvora, decenija izraelsko – palestinskog spora.

„Dobro je da Fridman dolazi sa diplomatskim imunitetom; zbog njegovih pogleda izraelska policija bi mogla da ga uhapsi pod sumnjom za opasno podsticanje“, jetko zaključuje Kemi Šalev u Haarecu. „To nije ambasador koga bi poslala racionalna američka administracija, ako je imala bilo kakve planove da unapredi mirovni proces. Dejvid Fridman će biti sasvim drugačija vrsta emisara, pod uslovom da njegovo imenovanje bude potvrđeno, što je – po meni – daleko od sigurnog.“

Komentator uglednog telavivskog lista odmah i objašnjava takvu „dobrodošlicu“: „Fridmanovi stavovi se smatraju radikalnim čak i na najdesnijem krilu izraelske scene. On se protivi rešenju formulom dve države kao „iluziji i anahronizmu“, podržava jevrejska naselja na Zapadnoj obali i zalaže se za aneksiju okupirane teritorije, naziva Obamu antisemitom, a liberalne Jevreje u Americi izjednačava sa čuvarima koncentracionih logora u holokaustu i kao kap koja preliva čašu traži preseljenje američke ambasade u Jerusalim.“

Svaki od ovih „hitaca“ je dovoljno otrovan. Među Palestincima nastup Dejvida Fridmana može da potkopa osetljiv položaj „raspetog“ pobornika pregovaračkog, a ne oružanog puta predsednika Mahmuda Abasa (razgovori sa Izraelom su propali 2014) i da da jači polet radikalnijim raspoloženjima u redovima PLO, pa i Autonomne uprave, mnogima koji žele još jednu intifadu, a sada dobijaju „dobrodošlog neželjenog saveznika“, kao opravdanje za ustaničku umesto diplomatske borbe.

Rezultati nedavne ankete – ukoliko su dovoljno pouzdana slika – pokazuju da je samo za 31 odsto upitanih Palestinaca trajno rešenje još moguće putem opšteprihvaćenog mirovnog obrasca o „dve države“. Na izraelskoj strani, posle izbora Donalda Trampa i više njegovih dosadašnjih izjava, osokoljeni radikalni političari učestalije ponavljaju da je „san Palestinaca o državi nepovratno okončan“.

Saeb Erekat, generalni sekretar PLO i iskusni palestinski pregovarač, je upozorio da bi već i samo premeštanje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, a to je bilo i Trampovo predizborno obećanje, uništilo sve izglede za mir sa Izraelom. Palestinci u stvaranju svoje nedovršene države kao jedino moguću prestonicu predviđaju Istočni Jerusalim.

Američka seoba bi izvesno dokrajčila politiku ravnoteže Vašingtona, izazvala bi eksploziju gneva islamskog sveta i osudu najvećeg dela međunarodne zajednice. Američki Kongres je još 1995. odlučio da premesti svoje izaslanstvo u Jerusalim, a u predsedničkim kampanjama to su obećavali i Džordž W. Buš i Klinton, ali loš korak nikad nije učinjen, ponavljanim pozivanjem na odlaganje „u ime tekućih interesa“.

Sva diplomatska predstavništva u Izraelu su u Tel Avivu, i nisu menjala adresu ni posle junskog rata 1967. kad je jevrejska država zakonom proglasila Jerusalim za večnu prestonicu u kojoj deluju sve najviše institucije, sem ministarstva odbrane. Uporno su samo ambasade Salvadora i Kostarike bile u Jerusalimu, ali su se i one prepakovale 2006. godine.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija inače je u svojoj davnoj odluci iz novembra 1947. o podeli mandatne Palestine na suverene države Jevreja i Arapa, za sveti grad Jerusalim predvidela status sepratus, kao izdvojeno civilizacijsko središte judaizma, islama i hrišćanstva. To je odavno zaboravljeno, dok su direktni sporazumi Izraelaca i Palestinaca iz Osla, takođe, izgubili dah.

Nominacija Dejvida Fridmana otvara davne nezalečene rane. Istina, mora da je potvrdi Senat, pošto njegov Komitet za spoljne poslove (deset republikanaca i devet demokrata) propita kandidata za ambasadorsko mesto. Liberalne organizacije Jevreja u Vašingtonu vode kampanju i priželjkuju da „neko potpuno nekvalifikovan padne na ispitu“, ali znaju da to sasvim retko uspeva, iako je – po rečima DŽeremija ben Amija – Trampov predlog sasvim nerazborit i „izlaže opasnosti ugled Amerike u regionu i u svetu“.

Sin rabina Morisa sa njujorškog Long Ajlenda, advokat Fridman je, svojevremeno zastupajući tada biznismena – u dve prilike bankrota njegovih hotelsko-kockarskih kompanija – klijentu Trampu obezbedio osamdesetak miliona dolara dobiti. Sada je porudžbina sasvim drugačija. Diplomatska veština je značajno drugačija.

Izraelski filozof i jedan od osnivača pokreta Mir sada Avišai Margalit, odgovarajući na pitanje Dejvida Remnika, urednika Njujorkera, kaže da „Donalda Trampa i novu Belu kuću vidi kao porodični biznis don Korleonea“.