Oblaci i zmajevi Kabula

Njihov javni tumač namera Vahedulah Hašami izjavom Rojtersu poručio je svetu i sunarodnicima: „Neće biti nikakvih naznaka demokratskog sistema i nema rasprave o tipu političkog sistema, pošto je jasno da je šarija jedino pravilo po kome ćemo vladati.“

Dosad talibani pokazuju samo nešto više opreznosti u postupcima, ali nikako manje odlučnosti i odricanja od zaveta, koji potvrđuje žurno promenjeno zvanično ime dosadašnje islamske republike u – obnovljeni islamski emirat, kakav je proglašavan i 1996.

Vrhovni lider Habetulah Ahundžada se prvi put od avgusta pojavio u javnosti, da bi kao „nosilac najvišeg autoriteta u političkim, verskim i vojnim poslovima od koga pokušavamo da nešto naučimo“ – po izveštajima agencija – upozorio je sledbenike da u njihovim redovima možda ima onih, koji rade protiv želja vlade.

Pre njega i ministar odbrane mula Mohamad Jakub je u svojoj opomeni „izrazio zabrinutost da postoje loši i korumpirani ljudi, koji pokušavaju da nam se pridruže i tako ostvare nameru da nam naruše ugled i predstave nas u lošem svetlu“.

Odmereni ocenjivači svoja uverenja o talibanskoj renesansi sažimaju u zajednički imenitelj, kojim podsećajući na prošlost, neki „čitaju“ i budućnost:

„Talibani su bili nemilosrdni kad su prošli put (1996 – 2001.) upravljali sudbinom Avganistana, državom sa 99 procenata muslimana, ali mešavinom različitih naroda (Paštuni čine skoro polovinu stanovništva, pored Tadžika, Hazara, Uzbeka, Turkmena i drugih) Sada mnogo zavisi da li su talibani dovoljno naučili od svojih grešaka iz tog vremena. Ako je ova grupa mogla lako da osvoji državu i ako je još bude dovoljno dobro vodila, džihadisti širom sveta videće to kao svetionik i putokaz. Vođe avganistanskih talibana pokušaće ovom prilikom da se prikažu kao pragmatičari na poslu vladara, uveravajući da će poštovati ljudska prava. Talibanska „pešadija“međutim, kako je jedan komentator pronašao pogodan izraz, već čini nedela i zločine po ranijem receptu. Mnogi urbani Avganistanci, koji su isprobali slobodu, ne veruju obećanjima novog režima i vladi popunjenoj uglavnom imenima zapamćenim po zlim vremenima“.

Ipak, ekonomske tegobe, koje su za mnoge, zapravo većinu, pitanje preživljavanja, zaokružuju prikaz i zašto je pred pobednicima marša na Kabul hod po trnju izvesniji od zadovoljstava. Na nekim mestima – u opisu izveštača Bi-Bi-Sija – vojnici nadgledaju redove pred pekarama i prodaju hleba.

„Pred nama je najgora humanitarna kriza, kakva ne može ni da se zamisli“, saopštava Dejvid Bizli, izvršni direktor Svetskog programa za hranu, koji je upravo posetio Kabul.

„Devedeset pet procenata stanovništva nema dovoljno hrane, pa će sledećih šet meseci biti katastrofalni, pravi pakao zbog – gladi.“

Po računanju Ujedinjenih nacija Avganistan ima četrdeset miliona žitelja. Ekonomija ove srednjeazijske zemlje u pregledu Svetske banke je opisana kao „krhka i zavisna“ i pre nego što su je preuzeli talibani. Sada su predviđanja da su izgledi za oporavak „u crnim oblacima“.

Avganistan je, davno je utvrđeno, bogat rudama raznih metala, čak uranijumom, a posebno litijumom, sa čijim bi rezervama – tvrde pojedini stručnjaci, ali i proceni američkog Ministarstva odbrane, što beleži Njujork tajms – „mogao da bude sila poput Saudijske Arabije sa naftom“. Sve to blago najvećim delom, leži pod zemljom, pa je ovozemaljska proizvodnja opijuma mnogo unosnija.

Najveće iskušenje talibanskom emiratu u ovom trenutku su svakako sankcije i zamrzavanje milijardi dolara sa računa Avganistana u Americi i kod centralnih banaka u Evropi i ukidanje međunarodne finansijske podrške. U Kabulu, istovremeno, zabranjena je upotreba stranog novca, kažu „krvotoka tamošnje ekonomije“, što „vodi daljem ekonomskom kolapsu“.

Liz Duset, reporterka Bi bi sija, jednostavno sažima utiske posete Kabulu ovih dana: „Običaj je meštana da u gradu sa brda Nadir puštaju zmajeve i uživaju u njihovom letu kao svojevrsnom simbolu slobode. U prošloj vladavini talibana to je bilo zabranjeno. Ovog puta nije. Ali, samo nekoliko papirnih ptica videli smo da se diže u nebo.“