Obnova pakla

Ovog puta na šetalištu sa vidikovcem odakle se uči više hiljada godina slagana istorija svetog grada, pored sedamnaest ranjenih, ubijene su tri dvadesetogodišnje Jevrejke, kadeti oficirskog kursa i njihov vršnjak i klasni drug i 28-godišnji Palestinac Fadi al Kunbar, koji je – dok nije ustreljen – pomahnitalom vožnjom napred-natrag upravljao kamionom, gazeći učesnike vojničkog školskog časa.

Premijer Benjamin Netanijahu je požurio sa dodatnom tvrdnjom (bez ponude dokaza), da sve upućuje kako „napad ukazuje na grupu Islamske države“, poput njegovih ranijih izjava da se Izrael suočava sa terorističkim napadima pred kojima su se našle Francuska i Nemačka. NJegov ministar odbrane Avigdor Liberman kaže da je „po svemu napad inspirisan Islamskom državom“. Radikalni palestinski Hamas iz Gaze je pohvalio ubicu kao „herojskog borca, koji je pokazao da palestinska intifada ne može da se spreči“, a Islamska država je upravo štampala detaljno uputstvo o posebnoj valjanosti kamiona za masovne napade njenih boraca na nevernike. Većina komentatora ipak smatra da se radi o još jednom „usamljenom vuku, koji se obično služe nožem“. Prošlih dana je izraelski sud oglasio krivim vojnika-bolničara Elora Azariu za ubistvo nemoćnog, prethodno smrtno ranjenog Palestinca u akciji u proleće 2016. Dok se očekuje izricanje kazne, sudija i načelnik Generalštaba su dobili pretnje smrću „zbog izdajničkog postupka“, a premijer Netanijahu je unapred podržao pomilovanje redova Azarie. Sada se raspravlja i da li su se kadeti na jerusalimskom šetalištu plašili da pucaju plašeći se da bi i oni mogli biti izvedeni pred sud ili su bili još samo nedovoljno obučeni.

Izabrani američki predsednik Donald Tramp nagoveštava preseljenje ambasade SAD iz Tel Aviva – gde je smeštan čitav diplomatski kor – u Jerusalim, što je (ako se ostvari) sigurna varnica za palestinsku reakciju, čije razmere nije lako unapred proceniti. Strepnje su razumljive, koliko i neizvesnost šta još može da se dogodi.

Izraelski stručnjaci nalaze da je uticaj Islamske države među Palestincima ograničen. Orit Perlov, istraživač u Institutu za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu, navodi da je podrška sa 14 procenata 2014-2015, prošle godine pala na osam odsto. Ona, ipak, upozorava da „iako ne znači da su mnogi simpatizeri i povezani sa kalifatskom grupom, u Izraelu su moguća jedan do dva njihova napada u godini, jer je stopostotna zaštita nemoguća.“

Jerusalimski kamikaza Fadi al Kunbar je otac četvoro dece, najmlađe je sedmomesečna ćerka, izdržavao je porodicu radeći sa kamionom, nije – po rečima rođaka – nikad bio u izraelskom pritvoru i imao je uredna dokumenta za boravak u gradu. NJegova sestra je rekla novinarima da „nikad nije pripadao nijednoj palestinskoj organizaciji ili političkoj grupi“ i da je je „samo par minuta pre poslednje vožnje telefonirao supruzi da mu pripremi ručak“. Stric Mohamed je dodao da „u Fadievom životu nije postojala Islamska država“:

„Nismo od njega očekivali ovako nešto…“

Tumači ponašanja objašnjenje nalaze u gnevu pojedinca protiv izraelske okupacije i jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, istovremenoj frustraciji palestinskom autonomnom upravom i, pre svega, udaljenim izgledima za mirno rešenje tegobne sudbine običnog čoveka. Terorističke organizacije kasnije ovakve očajničke postupke često upisuju u svoje „uspehe“.

Kako se izgledi za mir po obrascu dve države „u skorijem vremenu“ izmiču, Netanijahuova vlada istrajno čini okupaciju Zapadne obale i istočnog Jerusalima sve trajnijom, ma koliko se klonila formalne aneksije.

Analitičar Ben Aluf je nedavno u Forin afersu, pišući opširno o „novom tribalizmu u jevrejskoj državi“, opisao stanje na izraelskoj strani: „Grupe za zaštitu ljudskih prava i disidenti, koji se usude da kritikuju okupaciju i da javno iznose loše postupke su na nišanu zvaničnika, a vlada traga za novim zakonima kojima bi ograničila njihove aktivnosti.“

Prema saopštenju jerusalimskog Ministarstva spoljnih poslova do pogibije četvoro kadeta u poslednjih šesnaest meseci u 332 napada ubijeno je četrdeset dvoje Izraelaca, a 619 je ranjeno. Po računici pedantnog Bi-Bi-Sija za isto vreme usmrćeno je 247 Palestinaca.