Kao da smo ušli u doba kontraporetka, u kome oni koji prave „nered“, demonstranti, odlučnije brane demokratiju – podsećajući da je ona vladavina u interesu većine – nego zaduženi za red i održavanje ustrojstva u kom su se uzdigli do vlasti bogatstva. Ovako preciznim uverenjem, ugledni srpski komentator u svom viđenju 2011, potvrđuje valjanost već odavno tradicionalnog izbora ličnosti godine njujorškog magazina Tajm.
Samospaljivanje – zbog nepravde koja mu je činjena, kao i drugima koji pošteno pokušavaju da zarade za život, ali i reči njegove mlađe sestre da je „dostojanstvo važnije od hleba“ – 26-godišnjeg Tunižanina Mohameda Buazizija, uličnog prodavca voća i povrća u pustinjskoj varošici za koju je malo ko ikad čuo, pamti se kao fitilj koji je zapalio svetski požar. Narodni protesti zbog svekolikih nezadovoljstava buknuli su ove godine u zemljama, koje – Tajm je sabrao – zajedno broje čak tri milijarde stanovnika, žitelja različitih sistema, ideologija i načina opstanka. Ne ponavlja se rušenje Berlinskog zida; pokrenut je zamajac demokratije „uradi sam“.
Mobilizacija je – uz ma koliko različite uzroke i pobude – ustanak protiv korupcije i autokratije, diktature i prinude, istrošenih ili propalih političkih i ekonomskih sistema, ovozemaljske nejednakosti u šansama i podeli tereta sudbine. Upadljivo pečat daje nova generacija, preovlađuju mladi, srednja klasa i obrazovani, mada su negde to samo jedva pismeni nezadovoljnici.
Obrazlažući odluku uredništvo Tajma razmišlja i nalazi: „Da li je ovo upozorenje o globalnoj frustraciji? Na sve strane, čini se, ljudi poručuju da im je dosta svega. Doslovno oličavaju ideju da akcija pojedinca može da dovede do opšte, kolosalne promene. I mada se na različitim mestima, različito razume, ideja demokratije je uvek prisutna, pošto je u korenu te reči narod i vlast u njegovom posedu. Svuda su predvodnici došli iz osnove piramide, ne sa vrha, ni iz postojećeg političkog fundusa.“
Uz mnoge nepotpune, nedovršene, još i neizvesne ili tek naznačene mene, ističe 2011. Decembarska ispitivanja posebno se okreću predviđanju da li se u „ruskoj zimi“ nalaze primese „arapskog proleća“. Saglasnost je da desetine hiljada demonstranata na ulicama Moskve i u drugim gradovima nisu deo nostalgičnog priziva prošlih sovjetskih dometa. Podstaknuti sumnjama u poštenje parlamentarnih izbora, prizivaju „novi list“, optužuju vlast da je oterećena korupcijom, masovno kriminalizovana, nedopustivo putinizovana, sa premijerom koji se opet priprema za predsednika a, po Vašington postu, obuzeta „čak novoimperijalnim planovima“ za obnovu dominacije Kremlja nad azijskim delovima bivšeg Sovjetskog Saveza.
Na Putinov početni odgovor da su „demonstranti orkestrirani plaćenici Stejt departmenta i drugih zlobnih zapadnih interesa“, aludirajući na Kiplingovu Knjigu o džungli, „brbljivi majmuni, finansirani iz inostranstva“, agencija Rojters u svom viđenju, jednostavno kaže kako Vladimir Putin „izgleda povećano gubi neposredan dodir sa Rusijom, gde su oni koji protestuju umorni od njegove dvanaestogodišnje dominacije na vlasti, osam kao predsednika i četiri na čelu vlade“.
Protivnici tvrde – u agencijskim izveštajima – da „krug oko Putina čini mala grupa bivših agenata KGB, biznismeni i zvaničnici Kremlja, koji imaju malo razumevanja za internet-inteligentnu generaciju mladih, urbanih Rusa koji su ovog meseca izašli na ulicu“. Sa druge strane, bliski saradnik premijera Vladislav Surkov je pomalo pitijski uzvratio da „neki neprijatelji žele da ispovociraju revoluciju, mada su učesnici demonstracija među najboljim ljudima u društvu ili bar čine najproduktivnije u njemu i njihovo mišljenje ne može se jednostavno ignorisati“. Doskora ministar finansija, smenjeni Aleksej Kudrin, međutim, upozorava da su Rusiji „potrebne mnogo ozbiljnije političke reforme, kako bi se obezbedio razvoj“. Za to postoje mogućnosti – dodao je – „bez bilo kakve revolucije, kako bi se osigurali transformacija i fer izbori i stvarna zastupljenost“.
Analitičari nalaze da je sadašnji predsednik Dmitrij Medvedev „manje podložan teorijama zavere, bolje razume stvari, ali je nedovoljno snažna ličnost“. Svakako, Vladimir Putin je najpopularniji političar, posebno po standardnim merama Zapada. Najnovije, decembarsko, domaće istraživanje poverenja u obavljanje premijerskih dužnosti daje mu 63 procenta podrške. Ali to je, pritom, samo tri poena više nego u avgustu 2000. kad je Putin stajao na najnižoj stepenici naklonosti građana, posle potonuća u Barencovom moru nuklearne podmornice „Kursk“, nesreće sa 118 mrtvih mornara.
Vladimir Putin čeka rusko proleće 2012. Demonstranti su svoj ispit 2011. položili, širom sveta, odlikovanjem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
