Odiseja Atine

Sto deset milijardi evra od šesnaest članica evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda samo je početni pojas za spasavanje. Ugledni nacionalni dnevnik Katimerini na prvoj strani objavio je karikaturu na kojoj premijer Jorgos Papandreu vozi tricikl svemirom i prolazeći pored vasionskog broda vanzemaljaca pita: „Prijatelji, da li je Itaka na ovom putu?” Aluzija je na desetogodišnje mitološko lutanje Odiseja, na povratku kući posle pobede nad Trojom. Papandreu je prethodno poručio Grcima da se suočavaju sa iskušenjima Homerovog junaka, a potom i da ih očekuju „velike žrtve”, pošto je međunarodnim hirurškim zahvatom izbegnuto bankrotstvo države.

Većina građana sigurno ne razume potpuno kompleksnu Pitagorinu teoremu izbavljenja, ali svakako osećaju šta ih čeka. Jednostavno moraće daleko više da rade, ali će mnogo manje biti plaćeni, a pre svega da menjaju navike i uverenje da su davno završen građanski rat i pukovnička hunta poslednja zla vremena i da vlast nije večni neprijatelj.

„Dole bankarska hunta”, uzvikuju demonstranti na atinskim trgovima, na kojima je – dok ga od gneva nezadovoljnika nije izbavila policija – predsednik parlamenta morao da nađe privremeno sklonište u javnom toaletu.

Tragovi krivaca nisu, međutim, tako jednostavni. Jedan britanski analitičar nalazi nekoliko vidljivih otisaka: kad je 2002. Grčka drahmu zamenila evrom otvorila su se vrata lakšem uzimanju zajmova, što je vodilo finansiranju izdašnih projekta – olako prihvaćenim zaduženjima (posebno za Olimpijske igre 2004.) i potkopavanju budžeta. Istovremeno, sve više se trošilo na socijalna davanja, uz manje ubiranje poreza. Sumnjičavost zajmodavaca vodila je većim kamatama, a pokušaji da se kolikogod opreznim merama ublaži dolazeći cunami naišli su na talase uličnih protesta.

Konačno sabran je dug države od tri stotine milijardi evra. Blizu dve trećine potražuju Nemačka i Francuska. Statističari tvrde da je ukupan grčki minus veći nego što su zajedno imale Rusija 1998. i Argentina 2001, kad su priznavale „nesposobnost da ispunjavanju finansijske obaveze”.

Urednik Katimerinija savetuje da je pravi put otrežnjenja da se iznese na videlo „potpuno stanje državnih finansija”, a premijeru Papandreuu da sastavi koalicionu vladu spasa, koja bi ostvarila program EU i MMF, koji strogo uređuje sprovođenje zajma spasa. Bi-Bi-Si beleži rezultat ankete u kojoj je trećina Grka za kabinet nacionalnog jedinstva, sastavljen od socijalista Pasoka, konzervativne Nove demokratije i Laosa, partija desnih nacionalista. Nezgoda je što mnogi smatraju da je prethodna vlada Kostasa Karamanlisa „potopila Grčku u živo blato močvare”, a njenog predsednika i neke od njegovih ministara trebalo bi izvesti pred sud zbog krivotvorenja ekonomskih podataka i nesposobnosti da se prihvate strukturalnih reformi.

Uz nagoveštaj mogućnosti da se penzije prepolove, a plate u državnoj službi umanje za skoro petinu, narodna strahovanja su razumljiva

Kao svoj doprinos, pored obaveze da EU – MMF terapiju primeni „brzo i do poslednjeg slova” – Atina se obavezuje na opšte žrtve – veće poreze i njihovu stvarnu naplatu, seču plata i penzija i ograničenje svetinje trinaeste i četrnaeste plate (uskršnja i božićna privilegija zaposlenih kod države), povećanje PDV takse sa 21 na 23 odsto, dalji skok od deset odsto poreza na naftne derivate, alkohol i duvan.

Ministar finansija Papakonstantinu kaže da je „izbor između kolapsa i izbavljenja”. Sindikati još odgovaraju pozivom na opšti štrajk, računajući da većina još nije ubeđena da su prošla vremena „debelih krava” i da je račun za naplatu došao svakom Grku. Otud Unija najnovije vladine mere nazivaju varvarskim.

Papandreuovi ministri prihvataju da „sudbina zemlje u potpunosti zavisi od toga koliko će i dokle narod prihvatati odluke vlade, jer je mnogo ogorčenja”. Eho glasa naroda je mišljenje izvesne 71-godišnje Kaliopi Margomenu: ”Ja sam ponižena jer smo uvek smatrali da je MMF namenjen nesposobnim, korumpiranim državama. A to je što smo mi sada – nesposobni i korumpirani ili su to bar oni koji su nama vladali poslednjih godina.”

Uspomene, koje su prijale korisnicima, govore da nije bilo teško uzeti penziju u četrdesetim godinama života, a neudate ili razvedene ćerke preminulih umirovljenika, preuzimale su primanja. Al džazira u svom spisku grčkih previda navodi da je „oko 80 odsto budžeta odlazilo na administraciju”, a i neizbežnu činjenicu da 2009 – više nego u bilo kojoj zemlji EU – na oružane snage potrošeno šest odsto BDP. Po jednoj popularnoj računici običaj je bio da se trećina razrezanog poreza uplati državi, trećina poreskom službenika, a ona treća ostaje u džepu. Njujork tajms, pozivajući se na Federaciju industrijalaca Grčke, nalazi da da je vlada u Atini prošle godine izgubila nešto više od 22 milijarde evra nenaplaćenih poreza, po mišljenju eksperata – „kao deo šire, duboko usađene kulture podmićivanja i korupcije”.

Savesni sitan trgovac Janis Plakopulos prilaže svoj savet nacionalnoj politici: „Treba da odrastemo i naučimo da ne varamo i da ne dozvolimo drugima da nas varaju.” I Odisej je, posle svih muka, srećno doplovio na Itaku.