Odiseja beskućnika

Desetočlana ekipa sastavljena od migranata, izbeglica i raseljenih u sopstvenim domovinama, nastupiće u defileu i na takmičenjima pod Olimpijskom zastavom. „Želimo da pošaljemo poruku nade svim ljudima sveta, koji su morali da napuste svoje domove“, kaže Tomas Bah, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta. Specijalni poziv, u istinskom olimpijskom duhu, izvesno je, velikim delom samo svojevrstan „usamljeni glas u pustinji“.

Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, podseća da je danas „povratak kući“ na najnižem nivou u poslednjih dvadeset godina. Nevoljnici, koji u Argentini ne računaju na sportske pobede i rekorde će sigurno privući posebnu pažnju, ali šta će biti kad se utakmice završe i podele medalje, pita se Maria Kristina Garsia, profesorka istorije sa američkog Kornel univerziteta, upravo u danu kad je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija precizno objavio da je završetku 2015. godine na našoj planeti živelo 65,3 miliona ljudi (nešto manje od jednog procenta ukupnog stanovništva), koji su ili izbeglice ili lutaju u potrazi za azilom ili su u rodnoj zemlji morali da napuste ognjišta. Statističari su odmah preračunali: među 113 stanovnika, jedan je izbeglica ili se uputio u odiseju za sigurnim utočištem i boljim životom.

Kad bi svi oni bili okupljeni, bili bi dvadeset prva država na svetu po broju stanovnika. Dobri poznavaoci prilika očekuju da će svaki migrant, zbog patnji i sukoba od kojih beže milioni, a ne vidi im se kraj, u proseku provesti četvrt veka daleko od kuće, dok novi krov nad glavom – u sadašnjim prilikama – nije nimalo lako naći, bilo gde u svetu. Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi je razumljivo zabrinut: „Tražioci azila se sve više suočavaju sa zidom protiv došljaka. Porast ksenofobije, nažalost, postaje vidljivija u prostoru u kome delujemo. Prepreke se postavljaju na sve strane, ne samo fizičke, nego i propisima i zakonima, uključujući pritom i u industrijski razvijenom svetu, koji je dugo vremena slovio kao tvrđava u odbrani fundamentalnih prava.“ Grandi gotovo nemoćno zaključuje da Evropa nema plan B. Dodaje: „Spremnost nacija da udruženo rade ne samo za migrante i izbeglice, već za zajednički humani interes je danas na probi i preko je potrebno da prevlada jedinstveni duh.“

Izveštaj agencije UN beleži da je godišnji porast „lutajućeg plemena“ pet miliona, uz opasku da nikad od završetka Drugog svetskog rata nisu zapamćene tolike seobe. U 2015. svakog minuta svet je dobijao dvadeset četvoro novih migranata, najviše, zapravo polovinu, iz samo tri zemlje – Sirije, Avganistana i Somalije. Međutim, iz Evrope je izbeglo pola miliona ljudi, od kojih je većina iz Ukrajine.

Najviše onih sa Bliskog i Srednjeg istoka (86 odsto) se dosad zaustavilo u siromašnijim ili srednje razvijenim državama, u Turskoj skoro tri miliona, a zatim u Libanu i Pakistanu. Do Evrope je 2015. godine morem ili kopnom uspelo da dopre preko milion ljudi, sanjajući najpre Nemačku (federalna administracija je već predvidela da će trošak za školovanje i obrazovanje migranata, koji će dobiti stalni boravak, godišnje dostizati tri milijarde evra) i Švedsku kao „luke spasa“. Berlin je primio 440.000 molbi za azil od milion migranata koji su za godinu dana ušli u zemlju, ali i Sjedinjene Države, na drugoj strani sveta – koje nisu na evropskoj migrantskoj stazi – rešavaju svojih 172.000 zahteva, većinom nesrećnika iz Meksika i zemalja Centralne Amerike.

Zanimljiv je nalaz da u Švedskoj imigranti već čine 16,8 odsto stanovništva, a u 2016. taj procenat popeće se na preko osamnaest. Austrija i Norveška takođe će ubrzanim prijemom ove godine dostići da migranti, raniji i novi, čine petnaest odsto stanovnika. Trajni priliv u Nemačku, ali samo u procentnom računu, i Francusku značajno je manji nego u drugim evropskim državama, zaključuju analitičari.

Konačno, samo tri procenta budžeta Visokog komesarijata UN za izbeglice dolazi od Ujedinjenih nacija. Ostatak su – praktično sve – dobrovoljni prilozi vlada, kompanija i pojedinačnih darodavaca. „Budimo svi u izbegličko-migrantskom timu, sve dok ne prestane potreba da se takva reprezentacija bori na Olimpijskim igrama“, opominje Ban Ki Mun.

Dotle, lutanje desetina miliona Odiseja našeg doba ne prestaje.