Odlazak regenta

Stavljen je pred streljački stroj, posle brzopotezne odluke vojnog suda o „veleizdaji”, samo četiri dana pošto je rođeni teča i dotle mentor mladog gospodara izveden sa sednice moćnog Politbiroa Radničke partije. Pokojnikova supruga Kim Kong Hui, sestra vođinog oca Kim Džong Ila, moćna tetka i u severnokorejskoj piramidi – po izveštajima sa juga poluostrva – odobrila je ili se „nije protivila” smaknuću muža.

„Brutalan, ali potencijalno rizičan korak Kim Džong Una”, utemeljeno zvuči ocena Džona Svensona Rajta, profesora Fakulteta azijskih studija iniverziteta u Kembridžu. „Čangova brza i krvava eliminacija je” – kako je opisuje Bi-Bi-Si – „relativno retka u zemlji gde je rukovodstvo, ne odričući se davnijih formi, nastojalo da uklanja političke protivnike bez posebnog oglašavanja fanfara, pa sadašnje saopštenje zvuči kao povratak u pedesete (godine prošlog veka), kad su beskompromisne čistke bile uobičajenije”.

Gotovo nezamislivo je dugačak spisak krivica osuđenika: od ekonomske i finansijske korupcije, „dekadentnog kapitalističkog stila života”, grešan je kao pijanac i nepopravivi ženskaroš, a „planirao je i državni udar za osvajanje vlasti”. Očita je i opomena i drugim sličnim „izdajnicima i reakcionarnim i nepoželjnim elementima”. Čang je javno žigosan za stvaranje lanca sledbenika u partiji i armiji. Državna novinska agencija nazvala ga je „gorim od psa”, koji je „izgubio pamet u pohlepi za vlašću”. Analitičari pomno istražuju tragove pukotina u decenijama dugoj, gotovo pastoralno prikazivanoj nacionalnoj koheziji. Ukazuju na dugo savršeno narodu utiskivane navike da je neophodan jedan snažan lider, „mozak nacionalnog organizma”; tako se temeljno hranio mit o okupljanju oko vođe – trajno iz iste porodice. Recept se koristi od postanja Severne Koreje.

Upućeni smatraju da su neslaganja o ekonomskoj politici Pjongjanga „moguće imala ulogu o Čangovom uklanjanju”. Smatran je za spremnog reformatora i bio je viđen kao najuticajniji zvaničnik u bliskim vezama sa kineskom vladom. Agencije sada prenose osude severnokorejskih medija Čangovog vođenja politike ekonomskih zona na severu zemlje, „što je možda distanciranje režima od bilo kakvog neuspeha nalaženjem žrtvenog jarca, kao mera zaštite od nedostataka sistematskih mera vlade”. Profesor Dž. Svenson Rajt je ipak sklon tvrdnji da „nije verovatno da se ekonomske reforme uspore”, kao i projekti u saradnji sa Pekingom. Razumljivo oprezno zaključuje: „Dok najnoviji razvoj navodi da je pozicija Kim Džong Una ojačana, pre nego oslabljena događajima prošlih dana, iznenadnost i dramatičnost promena upućuje da politička situacija, zasad, ostaje fluidna i teško predvidiva.”

Do smrti Čang Song Tek (67) je smatran čovekom broj dva u vojnopartijskom ustrojstvu. Istina, pre deset godina bio je udaljen, ali 2006. i rehabilitovan i postavljen na posebno zavidan položaj, uz ostale titule, u vojsci (1,2 miliona pripadnika) blagoslovom Kim Džong Una. Čang Jong Suk, predavač na Nacionalnom institutu za mir u Seulu nalazi da „Kim Treći osnažuje proces generacijske smene u partiji, vladi i vojsci, unapređujući lojalne sledbenike, a odstranjivanje Čanga i njegove grupe može dalje da mu učvrsti moć, dok je u isto vreme tu i druga grupa – konzervativci unutar režima – koja je organizovala Čangovo uklanjanje, kako bi sada mogli da kontrolišu šta Kim Džong Un vidi, čuje i govori”. Ovaj znalac zaključuje: „Pošto je Čang, neka vrsta umerenjaka, nestao, Kim može da se nađe u teškoj situaciji kako da kontroliše front čvrste ruke”.

Čang Song Tek je imao amanet Kim Džong Ila da „roditeljskom brigom i političkim iskustvom” mladog i neiskusnog Kim Džong Una oblikuje u čuvara dinastije, uz pomoć pouzdane Kim Kong Hui. Regent je mrtav, tetka još opstaje, Vrhovni vođa je u tridesetoj godini života i trećoj na vlasti.