Opasni dodiri

Izraelski premijer Benjamin Bibi Netanijahu diplomatskom spretnošću u opštoj zdravstvenoj proveri poverenja nastoji da ne „povredi“ najpouzdanijeg političkog saveznika – Ameriku, a u katoličkim crkvama u Poljskoj pričešćivanje vernika je prilagođeno odbrani od COVID 19 napada, dok neke evropske vlade savetuju građane da se „bar zasad“, kao znak srdačnosti prilikom susreta sa poznanicima – ne prilaze jedni drugima bliže od jednog metra.

Bibijev ministar zdravlja je kao lažnu vest odbacio najave da će vlada – svakog časa očekivanu – odluku o dvonedeljnom karantinu za putnike iz bilo koje zemlje, doneti kako bi se izbeglo da se SAD proglase kao posebno opasne ili da se prst uperi na samo nekoliko njenih saveznih država, kako je bilo pripremljeno. Rečeno je da su Netanijahu i potpredsednik Pens telefonom utvrdili da „nema problema“. Ali ministar Jakov Licman je odbio da novinarima odgovori na posebno pitanje o više stotina Izraelaca, koji su se vratili sa godišnje konferencije AIPAC u Vašingtonu. Prvobitno su izraelske zdravstvene vlasti najavile njihov karantin. Predsednik vlade je nameru konačno pretvorio u – obavezni kućni „pritvor“ od 14 dana.

Moćna lobistička organizacija Američko-izraelski komitet za javne poslove je saopštila da su tri učesnika skupa „koji su bili aktivni u salama i kuloarima“ obolela. Svih osamnaest hiljada i govornici (predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio jedan od pozvanih stranih zvaničnika) na martovskom zasedanju su pojedinačno mejlom obavešteni da se pridržavaju propisanog postupka samokontrole i da se – ako zatreba – obrate svojim ličnim lekarima. AIPAC je, ipak, posebno upozorio američki Kongres, Trampovu administraciju i aktiviste proizraelskog lobija na „mogućnost da su političari, uključujući Majka Pensa i državnog sekretara Majka Pompea možda bili izloženi opasnosti“.

AIPAC je dosad utvrdio – beleži telavivski Haarec – da je „delegacija jedne njujorške sinagoge možda donela korona virus na skup“. Naime, njeni članovi su nekoliko dana ranije imali susret sa obolelim aktivistom, koji još nije znao da je zaražen.

U Poljskoj je, svakako, viđena veća predostrožnost. Gardijanov pregled različitog ponašanja otkriva: „Vernicima u jednoj od najkatoličkijih zemalja Evrope je dozvoljeno ‘duhovno pričešćivanje’, umesto putem tradicionalnih simbola, a osvećena hlebna čestica, koja – ako se i prihvati – može da se zadrži u ruci. Preporuka prisutnima na bogosluženju je da izlazeći iz hrama ruke provuku kroz osvećenu vodu.

Drugačije razmišlja Grčka pravoslavna crkva. Sveti sinod je izdao saopštenje da infekcija ne može biti prenesena pričešćem iz istog putira. Atinski dnevnik Katimerini – kao i Udruženje bolničkih lekara – ukazuje da u primeni propisanih mera svi imaju obaveze, pa i grčka Crkva nije izuzeta od odgovornosti za javno zdravlje.

Posebnu pažnju Evrope privlači provera (zdravstvene) valjanosti poznatih načina izražavanja srdačnosti, pa i učtivosti.

Kad su se, već u vreme COVID-a, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Đuzepe Konte, u Napulju izljubili u oba obraza – podseća AP – to je bilo više od običnog pozdrava. Bio je znak da se susedi ne plaše da će zaraziti jedni druge, već da zajedno treba da se brane.

Ali, posebno, južnije u Evropi traga se kako pokazivati bliskost u „opasnim vremenima“, kao što se među „hladnim“ severnjacima preispituje tradicija rukovanja, ma koliko da se radi – podsećaju sociolozi – o „ukorenjenoj kulturi i snažnom porodičnom i društvenom pravilu“.

Anđelo Boreli, italijanski vladin zvaničnik odgovoran za korona virus, iako nema zvaničnih uputstava, pažljivo uverava sunarodnike: „Mi imamo veoma lepe običaje da se grlimo, ljubimo i zdravimo, a možda je bolje da u ovo vreme imamo manje dodira.“ Sociolog Đanpaolo Nuvolati dopunjava da ćemo „pored običaja jednom naučiti da virusi ne uvažavaju ovakve dokaze poverenja“.

U Francuskoj je ministar zdravlja savetovao stanovništvu da se uzdrži od pozdravljanja poljupcima u obrazac (zavisno od pokrajine – do četiri puta), kao što je činjeno prilikom pandemije svinjskog gripa, „tihog ubice“ deceniju ranije.

U Španiji, gde vladaju isti obrasci pokazivanja bliskosti, nema posebnih upozorenja, pa – kažu – ni uzdržavanja.

U Nemačkoj eksperti strogo upozoravaju na rizik od detinjstva naučenog iskazivanja učtivosti – rukovanja, sada „najdirektnijeg načina širenja zaraze“. Kao pokaznu vežbu to je pred kamerama izveo ministar unutrašnjih poslova, kad je sklonio ruku pošto mu je prišla kancelarka Merkel da ga pozdravi. Oboje su razmenili prijateljske osmehe, dok „čistunci“ za ovakve situacije preporučuju tapšanje po leđima.

Posebno revnosni istraživači – kao utehu i opomenu – pominju i mnogo strašnije pošasti od vuhanskog korona virusa XXI stoleća, različite zaraze u novijim ratovima, čak i davnu epidemiju kuge u četrnaestom veku, koja je „putem svile“ iz duboke Azije stigla do Krima, zatim i do Đenove i potom u ondašnjoj Evropi usmrtila 30-60 procenata tadašnjeg stanovništva.

Profesor patologije DŽon Nikols iz Hongkonga, sa svojih dvadeset pet godina naučnog bavljenja virusima, očekuje da će COVID 19 „sam sebe sagoreti za šest meseci“. Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će se spasonosna vakcina pojaviti za godinu i po. U stvarnosti, na severu Italije sahrane su odložene na neodređeno vreme, kao i venčanja.