Orbanov kalendar

„Ako politički signali ne uspeju, onda Evropska unija mora da nametne sankcije Mađarskoj. Konačno, postavlja se pitanje da li jedna zemlja može da ostane član Evropske unije, ako narušava osnovne principe demokratije. Zamrzavanje dotacija EU je mogućnost, kao manje stroga mera. Ako bi se država sa ovakvim ustavom, koji je u Mađarskoj upravo stupio na snagu, prijavila za članstvo u Evropskoj uniji, ne bi bila primenjena.“

Tuomioja upozorava na sve što nalaze i upućeni istraživači, a što ozbiljno brine partnere Mađarske. Čini se da je, u poslednjem ili kritičnom času, samouvereni premijer desne vlade Viktor Orban ipak i sam ustuknuo od poleta, koji u stvarnosti „ekonomiju vodi ka ivici provalije, čak i bankrotstvu“, a u politici – kako kaže analitičar Obzervera – u mnogom je eho tamne evropske prošlosti.

Orban je sa svojim Fidesom, krajnje konzervativno-nacionalističkom strankom i njenom dvotrećinskom prevlašću u parlamentu, sada i ustavom potvrđeno, stekao praktično diskrecionu moć nad sudovima, medijima, centralnom bankom, više ličnih prava građana, čak i popisom religija koje država prihvata. Dosadašnje odmerene i diplomatski uzdržane opomene Evropske komisije nisu uspevale lekcijama i podsećanjima o vrednostima Evrope, njenom kućnom redu i neophodnim popravnim političkim ispitima. Jednako je grubo odbijan, čak odstranjen, i MMF kao neizbežni oslonac opšteg zdravlja.

Mnogi komentatori smatraju da je EU „malo i suviše kasno činila“, a Francuski međunarodni radio prenosi karakteristično mišljenje o Mađarskoj: „Evropska komisija je trebalo da deluje još pre godinu dana, ali je bila preokupirana opštom dužničkom krizom, a pitanje je da li će se konačno probuditi“.

Budi se, međutim, Viktor Orban, sigurno nevoljno, a kako jedan uvaženi londonski bankar dodaje „možda i zato što i sam ne bi preživeo državni bankrot“. Agencije cene da premijer „pravi prvi ozbiljan zaokret“; napušta sve svoje dosadašnje zamerke, pristaje bez ijednog uslova na hitne SOS razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom. Pokušaji drugog u poslednje dve godine finansijskog pojasa za spasavanje Mađarske propali su pred kraj 2011, kad je Budimpešta odbila da promeni svež zakon o Narodnoj banci, koji je po oceni EU „pretnja monetarnoj slobodi“ institucije, koja – kao i druge svetinje nezavisnosti u svakoj državi – mora da bude oslobođena vladine omče.

Blumberg sabira da je Mađarskoj potrebno oko petnaest milijardi evra za obaveze koje prispevaju 2012. Lars Kristensen iz danske AS banke odmerava: „Postoje dve opcije – nastavak političkog i ekonomskog samoubistva ili povratak normalnosti, prihvatanje poštovanja zakona i vođenje poslova u okviru demokratskog tržišnog sistema.“

Među sunarodnicima, kako u anketi o raspoloženju odgovara profesor Reka Forai, ima i ovakvih uverenja: „Orban je kao i Italijan Berluskoni – mnogi su glasali za njega, ne zato što ga vole, već zbog toga što su oni nalik njemu. Mi smo svi mali Orbani; činimo na svoj način ono što on radi na veliko: krupne reči, a mali koraci, improvizacija umesto planiranja, slika žrtve umesto odgovornosti.“

Današnja vlada Viktora Orbana je najjača od pada komunizma u Mađarskoj, a upravo on je skrenuo pažnju kad je 16. juna 1989, tada 26-godišnji advokat javno tražio povlačenje sovjetskih snaga iz Mađarske i slobodne izbore, u ime demokratije. Već jednom (1998 – 2002) premijera, oca petoro dece, ljubitelja fudbala, pa i aktivne igre loptom, u mandatu od 2010. prati prepravljeno ime u nadimak; Viktora sve češće, ne samo cinici, zovu – Viktator.

Pod naslovom „Ružičasta slika lukavog Orbana“ dnevnik Budapest tajms izveštava: „Izložbu u čast novog Ustava u Nacionalnoj galeriji otvorio je premijer Viktor Orban. Heroji, kraljevi, sveci – slike i uspomene iz mađarske istorije izložene su poput različitih portreta, dokumenata, povelja i predmeta, koji posetioca vode kroz hiljadugodišnju istoriju države. U svom govoru Orban je podvukao da su u u tom periodu Mađarsku vodila dva cilja: hrišćanstvo i suverena državotvornost. Ovi ideali potvrdili su se kao veoma snažni, tako da čak ni deset vekova nisu mogli da ih nagrizu. Zaključio je da je izložba – koja će potrajati do 26. avgusta – uspomena na istorijske figure, spremne da žrtvuju snagu, talenat i život za državu, njenu nezavisnost i hrišćanstvo.

Drugu manifestaciju, posvećenu sadašnjosti, zvaničnu svečanost uvođenja novog Ustava Mađarske, održanu u Nacionalnoj operi premijer je morao da napusti kroz zadnja vrata. Pred glavnim ulazom su demonstrirale hiljade nezadovoljnika slobodama propisanim 2012. Premijer priziva raniju kraljevinu, građani gledaju u noviju Evropu. Nesporazum nije smo u datumu.