Palestinski kalendar

Sada su na redu pripreme odlučujuće utakmice sa Izraelom, ali političke i diplomatske, u kojoj nema nerešenog rezultata, ni protivnika na terenu, ni američke sudijske pištaljke, ali je na vidiku palestinski dobitnički pogodak, ma koliko za početak samo kao taktička prednost.

Posle svih propalih i zamrzlih direktnih pregovora Palestinci će u septembru, posle mnogih prethodnih nagoveštaja, sada više niko ne sumnja, odigrati završnicu svoje partije: jednostrano proglašenje nezavisne države. Pošto na takav potez ambasador Vašingtona podigne ruku u Savetu bezbednosti i stavi veto, preneće zahtev u Generalnu skupštinu UN, gde su sigurni u obavezujuću dvotrećinsku podršku, time i puno članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Od alžirske Deklaracije o samostalnoj državi 1988, koja se mogla činiti i kao politički korak u snu, danas više od stotinu zemalja priznaje arapsku Palestinu u precizno navedenim ili nepominjanim granicama, održava u različitim stepenima i diplomatske odnose u stvarnosti.

Palestinski pregovarač Nabil Šaat upravo potvrđuje agenciji AFP da će njegova strana biti nepopustljiva u svom jesenjem nastupu, pa će – prema njegovim rečima – „Palestina postati nezavisna država, a to će od tog časa značiti da joj je teritorija nezakonito okupirana od strane druge članice svetske organizacije“. Predsednik postojeće autonomne uprave Mahmud Abas je izjavio kako će i od Baraka Obame samo tražiti da ispuni ranije obećanje da „želi da vidi državu u punom partnerstvu u UN“, misleći – naravno – na palestinsku.

Ehud Barak, ministar odbrane upozorava sunarodnike na „jesenji diplomatski cunami“, od koga se premijer Benjamin Netanijahu unapred štiti samo obećanjem brojnih, ali sitnih „pregovaračkih zakrpa“, nedovoljnih da se suprotstavi mogućem „karantinu“ Izraela septembarskim obrtom u UN.

S druge strane, već prolećni uvod Palestincima pogoduje, kao blag diplomatski povetarac. Ovlašćeni međunarodni bliskoistočni posrednik i bivši britanski premijer Toni Bler u izveštaju – citiranom u Tajmsu – o proveri postojećih palestinskih institucija kaže: „Jasno je da je od 2007. Autonomna uprava izuzetno povećala sposobnost da obavlja posao i da pruža usluge građanima. Ukoliko nastavi takvu gradnju kapaciteta, u veoma je dobroj poziciji za stvaranje države, u bliskoj budućnosti.“

Bler ide i dalje u priznanjima: „Palestinsko građenje državnosti palicom premijera Salama Fajeda (svojevremeno visokog službenika Međunarodnog monetarnog fonda) je svetla tačka u velikoj diplomatskoj tami i pokazuje šta može da se učini, koliko su Palestinci u stanju da održavaju državu, što je od presudne važnosti u jačanju energije političkog procesa, a to je jednako važan faktor i sa stanovišta realne brige Izraela za sopstvenu bezbednost.“

Istovremeno dolaze i nalazi bliskoistočnog koordinatora UN o „zapaženom napretku palestinske administracije, koja se ponaša kao prava vlada, naročito u pogledu sprovođenja zakona, mehanizama infrastrukture i u oblasti obrazovanja, iako ima još nesavladanih zadataka, uključujući sukob dve zavađene palestinske strane, Ramale i hamasove Gaze“.

Dobre ocene Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda Palestincima nagoveštavaju prijem u članstvo. Dovoljno je poznata upornost premijera Fajeda da je za dobijanje države Palestincima presudno važno da u praksi demonstriraju „sposobnost da sami vladaju sobom“, što je – po njemu – korisnije nego da sprovode bilo koje drugačije oblike borbenosti za nezavisnost.

Godine nestabilnosti, okupacije sukoba ne mogu i neće ograničiti naše potencijale i ambicije, pisao je Salam Fajed pre dve godine predstavljajući plan temelja nezavisnosti. Konačno, palestinski premijer je podneo i račun, koliko sve to košta. Za osnivanje države od svetskih donatora se očekuje pet milijardi dolara, ne odjednom, već u tri rate do 2013, kako bi se takva transfuzija za održavanje života prevela u prave investicije za budućnost. Sadašnja stopa palestinskog ekonomskog rasta je deset procenata, uz predviđanje daljeg rasta, ali i pad nezaposlenosti sa 25 na 15 odsto.

Želje su razumljive, ma koliko još i neizvesne, a čak i racionalni darodavci i dobronamerni savetnici poručuju da su ipak pre za pregovarački sporazum Palestinaca sa Iraelom, „ali nagoveštavaju da se neće protiviti jednostranom proglašenju nezavisnosti“.

Davno, novembra 1947, kad se u Generalnoj skupštini UN glasalo o podeli Palestine, stvaranju dve države, tadašnja Jugoslavija je bila uzdržana. Bila je naklonjena jevrejsko – arapskoj federaciji. Kad su 1988. Palestinci doneli Deklaraciju nezavisnosti, ondašnja Jugoslavija je među prvima prihvatila taj dokument, ali bez navođenja u kojim granicama je ta Palestina.

Dolazi jesen 2011.