Nigde agitacija za ljudska i građanska prava i najmanje demokratska alatka, nisu toliko istovremena ponuda, kao na Bliskom istoku. Petina (tačnije sedamnaest odsto) svetskih isporuka oružja u prošlih pet godina otišla je u ovaj deo sveta, precizan je nalaz uglednog Međunarodnog instituta za mir iz Stokholma (SIPRI). Nedovoljna je uteha što je to nešto manje od učinka prethodne petoletke.
Izvoznici, koliko Amerika i Evropljani, ali i Rusija i Kina smatraju da su bliskoistočne i severnoafričke zemlje „potencijalno izuzetno unosno tržište zbog porasta prihoda od nafte i gasa poslednjih godina, dok istovremeno međudržavne i unutrašnje napetosti regiona podstiču porudžbine, koliko su i razlog zabrinutosti“. Savest i interesi su na istom tasu kantara.
Pre samo nešto više od mesec dana na izložbi naoružanja u Abu Dabiju zaključeni su poslovi vredni milijarde dolara.
Ukidanje dozvola Evropske unije za prodaju oružja Libiji, Alžiru, Maroku i Tunisu samo je neizbežna, izvesno do daljih političkih procena, prolazna neophodnost, koliko je očekivano i egipatsko, bar privremeno, smanjenje ranijeg, Mubarakovog odbrambenog rashoda sa tri milijarde dolara. Izraelsko ulaganje će se pri tom povećavati, tumačenjem Jerusalima o standardnoj iranskoj pretnji i predoziranim strepnjama od „pomaljanja novog (radikalnog) političkog poretka u arapskom svetu“.
Posebno su upadljivi apetiti Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, mada samo u novčanim iznosima skromniji Maroka i Alžira.
Specijalizovana američka firma Međunarodna prognoza nalazi da će do 2015. samo članice Odbrambenog saveta Zaliva povećati vojna izdvajanja za petnaest milijardi dolara, što znači do 83 milijarde!
Ipak, švedski institut ne isključuje i izvesnu mogućnost razumnijeg smanjenja apetita u regionu, iako dosadašnja praksa na to zasad ne upućuje.
„Uprkos ekonomske recesije, globalna prodaja najvećih oružara od 2008. porasla je osam procenata i dostigla 401 milijardu“, ukazuje SIPRI. Od stotinu takvih fabrikanata sedamdeset osam su iz Sjedinjenih Država i Zapadne Evrope.
Ima pri tom i drugih aktera. Agencija AFP navodi da će „samo libijski embargo možda koštati Rusiju skoro četiri milijarde dolara od izgubljenih ugovora za prodaju oružja, a rizik je da ukupni manjak u kasi – zbog severne Afrike i Bliskog istoka – naraste do deset milijardi“.
Interfaks, zanimljivo, ukazuje – pozivajući se na domaćeg zvaničnika u oblasti izvoza oružja – da „najvažniji klijenti Rusije uključuju Jemen i Libiju, čiji režimi trenutno doživljavaju najveća iskušenja, zatim Egipat, gde je Hosni Mubarak izgubio vlast, kao što su razvijene veze sa Alžirom, Jordanom i Sirijom, Saudijskom Arabijom, Marokom, Alžirom, Kuvajtom, Katarom i drugima u regionu“. Dnevnik Pravda, istražujući budućnost izvoza ruskog oružja zaključuje da Moskva „sada mora da se suoči sa posledicama serije revolucionarnih promena“ i kako su „dalji izgledi za saradnju magloviti, Moskva i Zapad mogli bi da budu na gubitku, a – u utakmici – „Kina će biti pobednik“.
Akademski znalac Jevgenij Satanovski, predsednik moskovskog Instituta za Bliski istok kaže da „niko ne može da garantuje stabilnost režima u zemljama od Atlantika do Indijskog okeana, čak i u Saudijskoj Arabiji, pa će zato, u svetlu sadašnjih događaja, biti vrlo ozbiljnih promena na pijaci oružja“.
Oružari pažljivo prate koliko tvrdokorni vladari izvlače pouke i čitaju signale da se „ozbiljno uzmu u pamet“ i novac za oružje skreću na socijalna davanja, ali im se čini da su, recimo, najistaknutiji, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Emirati „još nenačeti ustaničkim talasom“.
Britanski premijer Dejvid Kameron je zadovoljan zavetom kupaca da „neće nabavke koristiti za narušavanje ljudskih prava, ni pod kojim uslovima“.
Objava kralja Abdale da 36 milijardi dolara usmerava u programe zapošljavanja i stambene izgradnje je naznaka uloga u održavanje prestola, ali Saudijci u isti mah odvajaju i 60 milijardi u kupovinu oružja u sledećih pet godina.
Vikiliksov telegram otkriva da šeici, istina kupuju samo najbolje, ali i ocenjuju nabavke po merilu – „što se više sija, to je bolje“.
Nedeljnik Špigl naglašava kako je „doskora Zapad naoružavao despote u arapskom svetu astronomskim aranžmanima, koji su služili stabilizaciji takvih režima: važno je bilo da su deklarisani saveznici kad je reč o Iranu i Al Kaidi, a drugorazredna su bila pitanja ljudskih prava i demokratije“.
Neki od takvih već su jučerašnji prijatelji, drugi postaju današnji teret. Niko nije savršen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
