Pogled iz svemirske stanice

Astronauti žive u „uspešnom partnerstvu i nevoljnoj međuzavisnosti, korisnoj i jednima i drugima“, ocenio je Džejms Osberg, jedan od znalaca svemirskog zajedničkog stana. U prostranoj MSS, u kojoj su jedino odvojeni toaleti Rusa i Amerikanaca, sve ostalo je zajedničko i skladno. Prošlih dana vratila se, posle petomesečnog boravka, jedna mešovita posada (u njoj je bio i Oleg Kotov, rodom sa Krima), a nova je upravo na putu da stupi na nebesku dužnost. Projekat, čije je ostvarenje koštalo stotinu milijardi dolara, većim delom uloga SAD, uspešno funkcioniše već trinaest godina. Upošljavaju se i astronauti u okviru partnerstva petnaest država.

Nebeska osmatračnica – isuviše zaposlena naučnim poslom – ne obazire se na svekoliku ljutu zemaljsku retoriku, politička gušanja i međunarodne krize. Mnogo posle istorijske utakmice (Jurij Gagarin je prvi poleteo, Nil Armstrong je prvi stigao na Mesec), ali već odavno, NASA i ruska civilna agencija Roskosmos ne podležu virusu kriza u odnosima supersila. Al Sofge, jedan od američkih direktora kaže: „Ne čini se da smo pogođeni diplomatskim događanjima sa Rusijom, ne znam da smo o tome sa njima ikad raspravljali.“ U vasioni „posade među sobom razgovaraju o svemu, pa i politika nije tabu“, objašnjavaju veterani koji su boravili u stanici, ali dodaje Amerikanac Majk Hopkins, sa Rusima smo „bliski prijatelji i veoma dobro sarađujemo“. Profesor Hauard Mak Kurdi ima nešto slikovitiji opis miroljubive svemirske koegzistencije: „Nije to potpuno supružničko blaženstvo. Više mi izgleda kao kad razvedeni bračni par živi u istoj kući i brine o njoj, a pritom su oboje vlasnici.“

Otkad su Sjedinjene Države 2011. godine okončale svoj program šatl letova (novi komercijalni saobraćaj se ne očekuje pre 2017), Amerikanci su ostali bez vozila za prevoz svojih ljudi u orbitu. Kartu za brod Sojuz sada plaćaju Rusima: 71 milion dolara za svakog putnika. Sumnjičavi pojedinci u Vašingtonu smatraju da je „mogućnost da, posle uzimanja Krima, Putin ukine ovaj servis oko dvadeset procenata“. NASA, međutim, u javnim izjavama ne predviđa bilo kakvu promenu u saradnji sa Rusijom u svemiru. „Uvereni smo da će naše dve agencije nastaviti da blisko deluju, kao što su činile u raznim gore-dole prilikama u širim američko-ruskim odnosima“, prenosi AFP saopštenje NASA, uz poseban naglasak da su odnosi sa Roskosmosom „profesionalni, kolegijalni i korisni“. I senator Bil Nelson bez dvoumljenja tvrdi da, uprkos svega, saradnja nije ugrožena.

Na drugoj strani, zabeleženo je da je predsednik Vladimir Putin prošle godine, u razgovoru sa ruskim kosmonautima u vasionskoj stanici, izrazio želju za nastavkom međunarodne saradnje i kad se sadašnji projekat završi: „Nadam se da će budući istočni centar za lansiranje koristiti ne samo Rusi, nego i naše kolege iz Amerike i Evrope.“ Agencija RIA Novosti je prošlih dana javila da je predsednik vlade Medvedev potpisao dekret u produžetku američko – ruskog sporazuma o saradnji i istraživanju u kosmičkom prostoru do 2020, uključujući Mesec i Mars.

Znalci davnijih vremena podsećaju da je rano američko-rusko kosmičko udruživanje još kao hladnoratovski opit, pre kasnijeg mirnodopskog dostignuća. U julu 1975. u vasioni su pristali jedan uz drugi Apolo i Sojuz, da isprobaju spajanje i mogućnosti spasilačkih misija u kosmosu. Dvojica Rusa i trojica Amerikanaca su dva dana obavljali zadatke, razmenili su na kraju suvenire i zadovoljno se rastali, ploveći svako svojim putem, pošto su se zajedno upisali u istoriju.

Mnogo kasnije, 1993. godine uortačili su se da razviju međunarodnu vasionsku stanicu. Ipak i današnji njeni stanari u opremi imaju i revolver, ali samo kao simbolično-sentimentalnu uspomenu na prve, sovjetske kosmonautske veterane, koji su u kapsuli u povratku na Zemlju sletali na pusta prostranstva Kazahstana, u kojima je bilo mnogo vukova, koje su mogli da sretnu pre nego što ih prihvate oni koji trebaju.

U vasioni sigurno nema vukova. Oružje je samo za ovozemaljsku upotrebu.