Pogled u nebo

Povremene utešne izjave zvaničnika, deluju nedovoljno umirujuće. Istraživači uporno otkrivaju tragove o namerama i, čak, pripremama. Ozbiljni telavivski dnevnik Haarec je kao najnoviji nagoveštaj preneo da je – „ukoliko je tačan izveštaj informativnog sajta Veld net dejli, koji se poziva na arapske izvore“ – Meir Dagan, šef izraelske tajne službe Mosad „nedavno posetio Saudijsku Arabiju, gde je razgovarao o povećanoj saradnji i koordinaciji u mogućoj vojnoj akciji na iranska nuklearna postrojenja“. Vest je samo jedna u nizu sličnih. Prethodno je londonski Tajms pisao da saudijski odbrambeni sistem uvežbava scenario za privremenu obustavu rada u svom vazdušnom prostoru, tokom dogovorenog preleta Izraelaca, ako pođu u napad na Iran“. Arapski i iranski mediji su javljali o sletanju izraelskih vojnih aviona i helikoptera u Saudijsku Arabiju, „radi donošenja i postavljanja potrebne opreme na zemlji“.

Haarec, takođe, beleži izjavu ambasadora Ujedinjenih Arapskih Emirata u Vašingtonu, da bi „posledice nuklearnog oružja u rukama Irana bile opasnije nego izraelski napad, jer atomski Iran ne može da se toleriše“.

Rijad je odmah posle beleške Tajmsa zvanično odbacio nagađanja da će „Saudijci zažmuriti“ – kako je prokomentarisao jedan američki posmatrač – „uprkos međusobnog sukoba sa Izraelom, jer je ipak zajedničko neprijateljstvo prema Iranu još veće“. Ambasador pustinjskog carstva nafte u Londonu princ Mohamed bin Navaf je za list Ašrak al avsat izjavio da se „neće dozvoliti nešto što je protiv politike, koju je prihvatila i sledi kraljevina“.

Prema ljubopitljivoj svetskoj štampi potencijalne mete u Iranu su postrojenja za obogaćivanje uranijuma, uređaj za tešku vodu, stovarišta prirodnog gasa, moguće i reaktor „lake vode“, koji – kad ruski projekt bude završen – može da proizvede plutonijum, upotrebljiv za oružje. Ovi cijevi su su udaljeni od izraelskih aerodroma skoro dve hiljade kilometara i, sem koridora (jordansko, iračko, tursko – sirijski prolaz, ali saudijska putanja ekspertima čini se najpogodnija), neophodna je dopuna gorivom u vazduhu.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad još jednom je, u razgovoru sa saudijskim diplomatskim izaslanikom, optužio Ameriku i Izrael za pokušaj „zabijanja klina“ između Teherana i Rijada „sabotiranjem odnosa dva (islamska) suseda, koji su u čvrstom zajedništvu“. U skorašnjem intervjuu izraelskoj TV stanici predsednik SAD Barak Obama je objasnio da je „moguće iransko posedovanje nuklearnog oružja neprihvatljivo i to pitanje je apsolutni prioritet naše spoljne politike u poslednjih osamnaest meseci. „Nastavljamo da držimo otvorena vrata diplomatskom rešenju takvog izazova, ali vas uveravam da nisam ni druge opcije sklonio sa stola“. Upitan o napadu Jerusalima na Iran „na svoju ruku“, šef Bele kuće misli da su „odnosi SAD i Izraela odgovarajuće snažni, tako da niko od nas neće pokušati da iznenadi drugog, ali pokušavamo da se usaglasimo kad je u pitanju međusobna zabrinutost“.

Uz sve izrečene finese, upućeni mahom nalaze da je „u porastu potencijal Izraela za samostalan potez“. Istraživači podsećaju da bi korak jevrejske države izveden bez saveza ili prećutnog odobrenja bio na Bliskom istoku protumačen kao „udruženi poduhvat“ sa Amerikom. To nikako ne odgovara Vašingtonu, koliko god mu smetao Teheran. Nalazi, poput pisanja Tajmsa, ukazuju da Jerusalim postupno uspeva da ubedi Ameriku da je pretnja vojnim poduhvatom isplativa, kako bi i sankcije – već na snazi ili zaprećene – bile uspešne, „jer se inače ne isplate“. Nedeljnik navodi da je Centralna komanda napredovala u određivanju ciljeva, što je pre dve godine još bilo nemoguće, dok za Izrael kaže da je „u procesu planiranja“. Napominje se da iz Jerusalima i Tel Aviva stalno savetuju da je „diplomatiji i sankcijama neophodna stvarna vojna opcija“.

Tri sloja kaznenih mera prema Iranu – američki, EU i UN – ne uspevaju da istinski promene stanje. Svako ostaje čvrsto pri svome. Čak i blaži pristup, recimo briselska taktička umerenost u odnosu na američku oštrinu, povlači iranski protivudarac da će njegova zemlja učiniti da „Evropska unija zažali“. Teheran većim pretnjama odgovara bumerangom, tradicionalnim oružjem australijskih Aboridžina: za svaku američku ili drugu neprijateljski raspoloženu lađu, Iran već drži spremno po stotinu svojih brodova. Ne kaže se da li su to većinom brzi čamci.

Rat rečima ne popušta. Naprotiv. Pripreme druge vrste, takođe. Oprezniji listaju kalendare ranije izraelske prakse: Operacija opera juna 1981 – dolaskom aviona „iz vedrog neba“ uništen irački reaktor Osirak u Bagdadu; Operacija voćnjak septembra 2007. – bombardovana postrojenja u Siriji za koje se smatra da su nuklearni kompleks u nastajanju. Čitačima budućnosti ne ostaje mnogo više nego da gledaju u nebo.