Posrtanje Al Bagdadija

Pokrenut odlučujući napad na Faludžu – uporište džihadista na samo pedeset kilometara od Bagdada, zauzeto početkom 2014, pola godine pre proglašenja kalifata – i moguće kasnije šire ofanzive prema „prestonicama“ Isisa u Iraku i Siriji, Mosulu i Raki, još su samo nedovršene i neobavljene potrebe.

Bagdadijev glasnik Abu Mohamed al Adnani preti, čak i ako u budućnosti ISIS bude proteran iz sadašnjih utvrđenja: „Nećemo to ubrajati u poraze, jer bi tako nešto značilo gubitak volje, a naše čvrsto uverenje je borba.“ Ipak, dozvoljavajući gubitke, poziva sve privržene da u ramadanu – devetom mesecu posta i molitve muslimanskog kalendara, koji ove godine počinje petog juna – „izvode napade“ u zapadnim zemljama: „I najmanja akcija u njihovom srcu je nama vrednija nego neki naš i najveći poduhvat.“

Opasne ekspoziture kalifata otud jačaju na Sinaju, u Libiji i duž severne Afrike, približavajući njenim „svetim ratnicima“ željene evropske mete, a istovremeno služe podizanju borbenog duha u „obećanoj zemlji“, gde se početni uspesi osipaju.

Procene američkih zvaničnih ustanova su da je ISIS u u Iraku izgubio bar trideset procenata ranije osvojenih teritorija, a u Siriji oko deset odsto. Ali, na velikom prostoru, slabo naseljenom, izmiče poterama, a u naseljenim mestima surovo održava kontrolu nad stanovništvom – po nešto ranijim procenama Crvenog krsta – od oko deset miliona ljudi. Naoružana sila džihadista, sa blizu trideset hiljada, sada je – zbog gubitaka – svedena na znatno manji sastav, pa irački ekspert Hišam Hašimi veruje da je samo trideset odsto boraca iz ideološkog ubeđenja, dok su ostali prinudno mobilisani ili su se prijavili iz straha. Nekoliko hiljada stranaca – po dostupnoj statistici – je dopunja iz sveta, manje sa evropskog Zapada, pa i Amerike ili iz Rusije, više iz arapskih država, najviše iz Tunisa i Jordana.

Zanimljivo je, ali – razumljivo – ne i sasvim provereno istraživanje porekla novca u kasi kalifata. Početni nalazi iz 2014. su upućivali da ISIS dnevno od prodaje nafte, skrovitim putevima preko Turske i Irana, ubira skoro milion dolara. Vazdušnim udarima na „petrolejsku infrastrukturu“ ovi prihodi su sigurno značajno opali.

Služba za praćenje sukoba globalne informativne kompanije IHS, čiji podaci se smatraju pouzdanim, navodi da su „ukupni mesečni prihodi islamske države krajem 2015. oko osamdeset miliona dolara“. Dalje se navodi da polovina para dolazi od oporezivanja, pljačke i konfiskacija, 43 odsto od prodaje nafte, a ostatak od trgovine drogom, isporuka električne energije i, nešto veoma malo, od donacija. Analitičar Kolumb Strah objašnjava poslednju stavku: „Za razliku od Al kaide, kalifat ne zavisi od priloga stranih dobrotvora, kako bi izbegao bilo kakvu zavisnost.“

Vredan je pažnje, sasvim svež, opis stanja prikupljan na terenu i prenesen u izveštaju jedne ozbiljne indijske televizijske stanice iz Nju Delhija:

„Sa umanjenim teritorijama i opalim prihodima ISIS je narodu kojim je zavladao, nametnuo nove takse i kazne, na primer -100 dolara muškarcima, ako obriju bradu, a ženama 25 – ukoliko se utvrdi da je tradicionalna odeća na njima isuviše utegnuta i pripijena uz telo, a samo deset (ili gram 24-karatnog zlata) ako im prolaznici vide oči. Već i za skraćivanje brade plaća se pedeset dolara, trideset moraju da polože žene zatečene bez čarapa i rukavica.

Harač za prolazak kamiona pored razmeštenih kontrolnih punktova iznosi 600 – 700 dolara (dva puta više nego prošle godine).

Službenici, koji su radili u administraciji iračke i sirijske vlade, a nisu suniti, moraju da kupe potvrde o pokajanju. Prvobitno se plaćao jednom godišnje, ali sada „otkup greha“ mora da se uplaćuje svakog meseca. Nemuslimanski stanovnici, najvećim delom hrišćani, plaćaju taksu što žive u islamskoj zemlji. Ovakav u istoriji poznat način kažnjavanja „nevernika“, nestao sigurno od početka dvadesetog veka, ISIS je obnovio na svom terenu.“

Zastrašujuća misija „pročišćenja sveta“, koju ognjem i mačem vode Abu Bakr al Bagdadi i njegovi sledbenici je samo vojnički načeta. Kraj rata je još daleko.