Nova plovidba samarićansko – mirotvoračke flotile prema obali Gaze pokušaće da Gandijevom taktikom savlada izraelskog Golijata i iskrca pomoć izolovanim Palestincima, kojima u ovoj prilici pripada uloga biblijskog Davida. Prethodni, majski pohod 2010. završen je nemilosrdno grubom akcijom armije Izraela: devet ubijenih Turaka na lađi mira u zaustavljanju i razoružavanju nenaoružanog broda Mavi Marmara u međunarodnim vodama. U uvodnoj igri nerava, ovog puta opreznost je veća, ali ni neizvesnost nije manja.


Više stotina aktivista dvadesetak nacionalnosti na desetak manjih brodova – najavljeno je – ove nedelje će ploviti Mediteranom da iskušaju političku i vojničku samokontrolu ministara i generala Izraela, koji su prošli put silu pravdali „odbranom od rizika terorističke opasnosti prikrivene u milosrđe“. Putnici uključuju i poslanike Evropskog parlamenta, bivšeg analitičara CIA, sedamdesetpetogodišnjaka koji je preživeo Holokaust, profesore i pisce, američku književnicu – dobitnicu Pulicerove nagrade, više desetina Jevreja, a najstariji prijavljeni učesnik morskog protesta ima 77 godina.

– Ako nas fizički zaustave – znamo mi, a znaju i oni – ponovo ćemo dolaziti sve dok se blokada potpuno i zauvek ne ukloni – objasnio je Rojtersu Dror Fajler. Organizatori su održali kurs ponašanja „kako ostati miran u svakom trenutku i čak ni pokretom prsta se ne braniti od izraelskih snaga, kad stupe u akciju privođenja“.

Obruč oko Gaze Izrael održava od 2007. kao „hermetički sanitarni kordon“ protiv terorizma Hamasa, što uključuje i zabranu ribarima da bacaju mreže najdalje tri kilometra od obale i približavanja svih stranih brodova na manje od dvadeset. Flotila slobode, kako sebe naziva, a prvi put ju je pokrenula jedna turska nevladina organizacija, koja sada ne učestvuje, poručuje da će njen tovar biti humanitarna pomoć i pisma podrške Palestincima.

Benjamin Netanijahu je sa svojim užim kabinetom odgovornim za bezbednost, kao „poslednju reč“ poručio da „neće dozvoliti proboj pomorske blokade, dok je ministar dobrane Ehud Barak dopunio premijera naređenjem armiji da zaustavi flotilu. „Ako bude napetosti ili nasilja, organizatori i učesnici će snositi odgovornost“, preteći je dodao.

Za žrtve prošlogodišnjeg okršaja Izrael odbija da uputi izvinjenje Turskoj, piše istanbulski Hurijet, i pored tri obećanja Netanijahua da će to učiniti, ali „jevrejska država je spremna da isplati odštetu porodicama ubijenih“.

Ujedinjene nacije, Evropska unija, Sjedinjene Države i više vlada nastoje da odgovore učesnike da dignu sidro i razviju jedra, ali i lučke vlasti da ne dozvole isplovljavanje, različito i oprezno stepenovanim diplomatskim rečnikom i pritiskom – nepotrebno, neodgovorno, provokativno. Upozorenja uspevaju samo delimično. Prvobitno predviđan broj i brodova i učesnika ipak je značajno smanjen.

Uz ogradu da „vojska priprema sve moguće scenarije“, Izrael računa na „nove metode presretanja“ i kao nagoveštaj je u TV programu svom gledalištu prikazao vežbu primene vodenih topova, umesto ispaljivanje žive municije, prilikom dočeka nepoželjnih gostiju, što je izvesno uticaj smirenijih savetnika u vladi prilikom odmeravanja „neizbežne štete“ u međunarodnom rejtingu. Nudi se i iskrcavanje tereta u egipatskoj sinajskoj luci El Ariš, jer sigurno flotila neće pristati da pod stražom uplovi (sem ako, kao prošli put, ne bude silom privedena) u izraelsko pristanište Ašdod.

Vrednost pomoći je, naravno, simbolična, ali bojno polje se ne napušta. Američka pesnikinja i romanopisac Alisa Voker (67) objašnjava motive, mešavinu romantične borbenosti i političke računice kao uloga u opasnost u koju se upušta, ne prvi put: „Nosićemo pisma, izražavajući solidarnost i ljubav. To je naš prtljag. Ako nas napadnu izraelski vojnici, to će biti kao da su nasrnuli na poštara.“ Dobitnica Pulicerove nagrade za književnost 1983. poziva se na davni primer Mahatme Gandija, nenasilnog protesta golorukog Indijca i njegovih sledbenika pred Britanskom imperijom, ali i na skoriju istoriju, jevrejske aktiviste u ne baš takoj davnoj borbi za građanska prava crnaca na jugu Amerike, među kojima je bio i njen tadašnji suprug.

Sigurno dobitnici su jedino – novinari, iako su oni bili unapred u najvećoj opasnosti. Izraelska vlast je bez milosti saopštila da će sve strane dopisnike, koji se ukrcaju na brodove proterati, oduzeti im opremu i zabraniti ulazak u jevrejsku državu sledećih deset godina. Netanijahu je, ipak, morao da podigne belu zastavu na opasnom, medijskom frontu. Udruženje strane štampe uzvratilo je udarac i premijer je položio oružje. Povukao je pretnju, koju je pripisao „neodgovornim nižim službenicima“, iako ju je doneo direktor moćnog Ureda za štampu. Predsednik vlade čak je pozvao sedmu silu da se ukrca – na čamce izraelske mornarice, „koji će biti poslati da presretnu flotilu, kako bi izvestili iz prve ruke“.

Novinari dalje ne pitaju, a poštari za Gazu unapred znaju čemu da se nadaju. Netanijahu i njegovi ministri se ne dvoume. Svi prihvataju cenu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari